Преводилац Ненад Дропулић за Глас Српске: Преношење емоције писца највећа одговорност
Београд - Оно што ми је било наjтеже и што је увек највећа одговорност је да останем доследан језику и емоцији коју писац преноси својим књижевним делом.
Како је говорио чувени преводилац Мате Марас, превод, пре свега, мора бити тачан, али не на рачун лепоте и мора бити леп, али не на рачун тачности и мора бити јасан, макар и на рачун тачности и лепоте.
Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" преводилац Ненад Дропулић, иза којег је 15 година константног рада у овом послу, а који ће ускоро превести и своју јубиларну, 150. књигу.
Историчар по занимању, пасионирани љубитељ читања, књижевности и путовања, у преводилачки посао је ушао из читалачког бијеса, читајући књигу једне српске издавачке куће из Београда. Прилику да се докаже пружио му је Дејан Папић, директор издавачке куће "Лагуна" из Београда, а са нама је подијелио све тајне преводилачког посла.
- Задатак преводиоца је да емоцију писца прилагоди српском језику, тако да читалац осети како то тамо звучи и мирише, односно да му буде питко и разумљиво док чита - испричао нам је Дропулић.
Ријетко када преводилац има прилику да упозна писца и свака могућност упознавања, признаје он, је драгоцјена.
- Имао сам ту част и срећу да се упознам са неколико њих и сада могу да им пишем или да се чујемо када год ми је то потребно и то ми неописиво много значи. Писци су врло сусретљиви и њима је драго када се неко заинтересује за њихову књигу, јер је ипак реч о њиховом "чеду" - каже Дропулић.
Он је имао прилику да упозна доста писаца чија је дјела и преводио, а како нам је открио, највећу трему је имао када је требало да упозна Трејси Шевалије.
- Уживао сам преводећи њену "Девојку са бисерном минђушом". Међутим, толико сам се уплашио када је требало да се упознамо, да сам имао и ноћну мору, зато што је она ипак глобална звезда и стрепио сам да неће бити задовољна мојим енглеским. Међутим, када смо се упознали, схватио сам да је она толико нормална и дивна жена - истиче Дропулић.
Познанство са Тонијем Парсонсом му је, како каже, у великој мјери помогло у преводу његових књига.
- Помогло ми је то што је он рекао да је свака књига један део маште, један део аутобиографије и један део животног искуства. Он до те мере то све меша да, када понекад препричава нешто, није сигуран да ли му је то у књизи или му се десило и он то признаје. Међутим, он је такав генијалац са невероватним талентом за кримиће, да је било изузетно искуство и дружити се с њим и преводити његова дела - открива Дропулић.
Истакао је да му је књижевно вече у Бањалуци са Парсонсом, које је одржано 2008. године, остало у најљепшем сјећању.
- Сећам се да је величанствена сала Банског двора била крцата. Било је јако динамично, а публика нас је одушевила. Неколико година касније, на једном путовању случајно сам срео две девојке из Бањалуке које су се сетиле те књижевне вечери и рекле су ми како је публика месецима после препричавала утиске са те књижевне вечери. Било ми је јако драго због тога и искрено се надам да ћу опет имати прилику да посетим Бањалуку - додао је на крају нашег разговора Дропулић.
"Њујорк тајмс"
- Велика ми је част што сам шеф преводилачког тима за српско издање новина "Њујорк тајмс", које излази једном месечно уз магазин "Недељник". То је ипак први пут у историји да "Њујорк тајмс" нешто такво ради и морам истаћи да се то код нас издаје на једном веома озбиљном и висококвалитетном нивоу. Јако је занимљиво и другачије од мог свакодневног посла, тако да заиста уживам док радим тај посаo - рекао је Ненад Дропулић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
