Улај је најпознатији као дугогодишњи животни сапутник и сарадник Марине Абрамовић, са којом је извео низ заједничких пројеката од 1976. до 1988. године, када су се разишли.

Улај из здравствених разлога није био у могућности ни да присуствује ретроспективној изложби "Чистач" Марине Абрамовић у Музеју савремене умјетности у Београду, на којој је приказан и дио њиховог утицајног опуса који су створили током чувене умјетничке и партнерске сарадње од 1975. до 1988. године у области перформанса, истражујући границе људске издржљивости.

Свој заједнички рад Марина и Улај су дефинисали у манифесту "Повезани радови: Умјетност живљења".

Сусрели су се поново у оквиру перформанса "Умјетник је присутан" Марине Абрамовић у њујоршком Музеју модерне умјетности (МоМА), када се Улај појавио у галеријском простору, дошавши из публике, и сјо за сто пред Марину.

Улај је и у самосталном раду експериментисао са различитим областима визуелних умјетности, користећи свој чувени "полароид" и често инсистирајући на учешћу публике у његовим перформансима.

Из Амстердама се 2009. преселио у Љубљану, гдје је и преминуо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.