Преминуо режисер Јагош Марковић

Јагош Марковић је био један од најистакнутијих позоришних режисера у региону.

Дипломирао је на  Факултету драмских умјетности у Београду у класи професора Борјане Продановић и Светозара Рапајића.

У Народном позоришту у Београду, чији је стални режисер био од 2008. године, режира најзначајније наслове свјетске и домаће класике: "Учене жене", "Хасанагиница", "Госпођа министарка", "Покондирена тиква", "Антигона", "Пепељуга" и "Фигарова женидба".

У другим театрима у земљи и иностранству режира више од 50 представа, а међу најзначајнијим су "Ромео и Јулија", "Кате Капуралица", "Декамерон дан раније, "Лукреција илити Ждеро", "Скуп", "Богојављенска ноћ", "Говорница", "Сумњиво лице", "Уображени болесник", "Тако је ако вам се тако чини", "Породичне приче", "Господа Глембајеви", "Јесења соната", "Галеб", "Зора на истоку", "Наши синови", "Свињски отац", "Хасанагиница", "Тартиф", "Хекуба"...

Рођен је у Подгорици 1966. године.

Приликом свечане доделе Награде „Мића Поповић" Јагошу Марковићу, јуна 2004, Љубомир Симовић је између осталог рекао:

„У делу које поставља на сцену Јагош увек види нешто што пре њега није видео нико. Он нам и старе и познате ствари открива као нове и непознате. Он направи неки неприметан гест, али тим гестом преобрази све ... Јагош радикално, и с највећом смелошћу, мења метафору коју налази у тексту. При том, он то не ради само као редитељ, јер он у позоришту и није само редитељ. Он је у позоришту све; он је и глумац, он је цео ансамбл, он је и публика, он је и сцена, и ложа, и прва, друга и трећа галерија, он је и позоришна библиотека, он је и четка и боја, и чекић и ексер, и конопци и рефлектори, и свила и ватра, и кулиса и завеса. Он је све то можда само зато да би нам казао да је свет без љубави само исушено, слано и јалово морско дно, што, опет, није ништа друго до оно што о љубави у првој посланици Коринћанима каже апостол Павле".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.