Преминуо музичар Пеђа Вранешевић

Пеђа Вранешевић остаће упамћен као једна од најкреативнијих личности модерне новосадске културне сцене, која се формирала током шездесетих и седамдесетих, инспирисана подједнако популарном музиком свог доба и авангардном умјетношћу.

Његов велики опус обухвата иновативну рок, филмску и позоришну музику, као и сценска дјела.

Током плодне каријере – сам или кроз креативну сарадњу с братом – снимио је музику за више од стотину позоришних представа и више од 200 филмова и телевизијских серија.

Паралелно с музиком, бавио се и концептуалном умјетношћу у групи КОД, с којом је наступио на Седмом бијеналу младих умјетника у Паризу 1971. године.

У августу 1984. године Пеђа Вранешевић је у лондонском театру Института савремених умјетности извео свој музичко-сценски спектакл "Узјахати коње Светог Марка".

Вранешевић је рођен 27. маја 1946. у Новом Саду.

У јавности се први пут појављује током шездесетих као члан ране београдске рокенрол групе The Best Nothing, али широј јавности био је познат прије свега као један од оснивача популарног састава „Лабораторија звука“, са братом Младеном Батом Вранешевићем (1947-2006).

Лабораторија звука је објавила албуме "Тело" (1980), "Дубоко у теби" (1982), "Невиност" (1986) и "Нема ниђе те љепоте" (1996).
Вранешевићева богата каријера такође обухвата и концептуалну умјетност, везану за новосадску Трибину младих, где је почетком седамдесетих заједно са Мирославом Мандићем био уредник филмског програма.

Одатле је дошло надахнуће за концептуалан приступ у раду „Лабораторије“ која је представљала духовито и неконвенционално освjежење у југословенској поп музици.

Пеђа и Младен Вранешевић сарађивали су са некима од најсмјелијих редитеља са наших простора Карпом Аћимовићем Годином и Желимиром Жилником, као и са Драганом Кресојом.

Радили су музику за успјешне и награђиване филмове “Сплав Медузе”, “Октоберфест”, “Још овај пут”, “Пун месец над Београдом”, “Оригинал фалсификата”, “Крај рата”, као и “ Умјетни рај”, који је посљедњи филм из Југославије приказан на Канском фестивалу.

Публика такође памти њихову музику за популарне телевизијске серије “Полетарац”, “Форе и фазони”, “Варошарије”, “Приче из Непричаве”.

Пеђа Вранешевић је са Жилником био коаутор “Гастарбајтер опере” у новосадском Српском народном позоришту која је са великим успјехом извођена више сезона.

Самостално и са братом, Вранешевић је писао музику за позориште, сарађујући између осталих редитеља и са Дејаном Мијачем, Димитријем Ђурковићем, Видом Огњеновић, Паолом Мађелијем и Душком Јовановићем. у представама попут “Смрт трговачког путника”, “Олуја”, “Преноћиште”, “Обешењак” и друге.

Представе с музиком Вранешевића извођене су у Народном позоришту у Београду и Сарајеву, Београдском драмском, Позоришту “Душко Радовић” и свим већим театрима са простора Југославије.

Велику пажњу публике и медија браћа Вранешевић изазвала су 1984. у Лондону наступајући пет вечери за редом у престижном Институту савремене умјетности (ИЦА) са музичко-текстуално-визуелним перформансом “Узјахати коња светог Марка”.

За умјетнички рад и допринос Вранешевићи су награђени ''Бронзаним Змајем'' у Кракову, док су и Пеђа и Младен засебно добили златне медаље и награде за животно дјело на Фестивалу документарног и кратког играног филма у Београду.

Вранешевић је 1972. дипломирао на Архитектонском факултету у Београду, да би до 1981. радио у новосадском “Урбису”, гдје му је један од најзначајнијих стручних подухвата било урбанистичко и просторно рјешење Новог насеља.

Затим прелази у слободне умјетнике, а 1990. запослио се као музички уредник у Радио телевизији Нови Сад.

Био је још донедавно музички активан, правећи нову музику из личног задовољства и објављивао је на „Јутјубу“.
У једном интервјуу је рекао: “Заступам тезу да је човеков живот по себи трагедија - главни јунак увек умире на крају”.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.