Преминуо легендарни музичар и продуцент Стив Албини

Албини је испрва био члан неколико америчких андерграунд бендова као што су "Биг Блек", "Рејпмен" и "Шелак", те култна фигура алтернативе рок сцене осамдесетих прије но што је продуцирао славне албуме "Surfer Rosa" групе "Пиксиз" (1988), "In Utero" групе "Нирвана" (1993) и "Rid Of me" Пи-Џеј Харви (1993), поставши један од најцјењенијих продуцената данашњице.

Као аутор био је један од зачетника америчког панка и нојс рока, познат по бучном и агресивном стилу својих бендова, уз ироничне и провокативне текстове. Комбинујући машинске ритмове, бучни звук гитара и мрачне, пробијајуће басове, створио је аутентичан стил који је утицао на бројне музичаре широм планете.

Одрастао је у факултетском градићу Мисула у Монтани гдје се током опоравка од сломљене ноге упознао са музиком панк икона "Рамонес", а своју музичку каријеру приписује слушању њиховог првог албума - Био сам збуњен и одушевљен музиком попут "Рамонеса", "Секс Пистолса", "Пере Иби" , "Девоа" и свих оних савремених, инспиративних панк бендова без жеље да их опонашам - рекао је Албини.

Током студирања у Чикагу, као новинар упознаје се са нарастајућом локалном панк сценом и већ 1981. оснива свој први бенд "Биг Блек", чији албуми "Atomizer", "The Hammer Party" и "Songs About Fucking" брзо постају култ на независној сцени.

Ускоро оснива састав "Рејпмен" са којим снима контроверзни албум "Two album Nuns and A Pack Mule", али се бенд разилази, а Албини оснива састав "Шелак", са којим је радио до смрти.

- Андерграунд музичка сцена 1980-их ме је буквално формирала као особу. Домишљатост и заједнички напор потребни да би свирке и плоче биле могуће, те ефикасност, упорност и самопоуздање који су били суштина те заједнице, информисали су и расвијетлили сваки аспект мог размишљања и понашања откако сам се први пут сусрео с њима - рекао је Албини.

У међувремену почиње каријеру продуцента у андерграунд водама, али врло брзо након продукције албума "Surfer Rosa”(1987), првенца култног бенда "Пиксиз", привлачи пажњу, како музичара тако и дискографске индустрије.

По властитој рачуници током каријере снимио је око 1.500 албума, у распону од потпуно непознатих бендова до рок звијезда попут Џарвиса Кокера, Роберта Планта и Џимија Пејџа или великих бендова попут "Нирване" и "Стуџиза".

Он сам одбијао је да се зове продуцентом, тврдећи да је само инжењер снимања који помаже бендовима да пронађу што бољи звук, али гитариста Стив вон Тил из метал бенда "Неурозис" јасан је по питању сарадње са Албинијем.

- Он је најбољи проклети инжењер на свијету, вјерујем. Он је врло традиционалан, нема трикова, нема поправке касније. Постоји само приступ изузетно високе вјерности ка хватању природног извођења у просторији - рекао је Вон Тил.

Сам Албини био је велики противник музичке индустрије, сматрајући да је експлоататорска и окренута стилској хомогенизацији умјетника и често је одбијао да буде плаћен за свој рад, сматрајући да то није етички или је наплаћивао хонораре далеко ниже од стандарда индустрије, не одбивши никог ко је тражио помоћ од њега. У моменту смрти завршавао је "To All Trains", нови албум свог бенда "Шелак", првог након 10 година паузе који је требало да изађе 17. маја.

АКТИВИСТА

 Колико је био познат по свом музичком и продуцентском раду, толико је био и по свом панк активизму и критичким текстовима на рачун музичке индустрије.

Током каријере имао је бројна гостовања у документарним филмовима посвећеним музици, активно је критиковао дискографску индустрију и велике фестивале за искориштавање музичара. Залагао се за аналогно снимање музике, тврдећи да дигиталитација и стриминг уништавају квалитет звука.

Био је страствени играч покера, промотор здраве исхране те велики противник алкохола и наркотика, тврдећи да је то посљедица одрастања уз оца алкохоличара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.