Преминуо књижевник Стеван Тонтић

Стеван Тонтић рођен је 30. децембра 1946. године у Грдановцима код Санског Моста. Прије рата на простору бивше Југославије радио је као уредник, а послије вишегодишњег егзила у Њемачкој (1993–2001, претежно у Берлину), вратио се у Сарајево, гдје се посветио књижевности. Али, од маја 2014. настанио се у Новом Саду.

Објавио је за живота пјесничке збирке: "Наука о души и друге веселе приче" (Сарајево 1970), "Наше горе вук" (Нови Сад 1976), "Тајна преписка" (Сарајево 1976), "Хулим и посвећујем" (Београд 1977), "Црна је мати недјеља" (Београд 1983), "Праг" (Сарајево 1986), "Ринг" (Београд 1987), "Сарајевски рукопис" (Београд 1993, допуњено издање 1998), "Мој псалам/Меин Псалм" (Берлин 1997), "Благослов изгнанства" (Бања Лука 2001), "Свето и проклето" (Нови Сад 2009), "Свакодневни смак свијета" (Београд 2013).

Аутор је романа "Твоје срце, зеко" (Београд 1998), а и приређивач антологије "Новије пјесништво Босне и Херцеговине" (Сарајево 1990) и "Модерно српско пјесништво – велика књига модерне српске поезије од Костића и Илића до данас" (Сарајево 1991).

Тонтићеве књиге есеја "Језик и неизрециво" и "По налозима поезије" објављене су у оквиру "Изабраних дјела" (Сарајево 2009), а с немачког је превео више књига (награда “Милош Н. Ђурић“), а на њемачки, заједно с В. Калинкеом, Лирику Итаке М. Црњанског.

Превођен је на многе стране језике, био је лауреат домаћих и међународних признања: Шестоаприлске награде града Сарајева, Шантићеве, Змајеве, Ракићеве, Кочићеве награде града Бањалуке, Антићеве, “Душан Васиљев“, Баварске академије лепих уметности...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.