Преминуо чувени писац и преводилац Иван Ивањи

Током живота Ивањи је написао 26 романа, неке изворно на српском, неке на њемачком, три збирке приповједака, три књиге поезије, писао је драме, књиге за дјецу, мемоаре, есеје…На њемачки је, поред осталих, преводио Киша и Албахарија, са њемачког Брехта, Борхерта, Граса, Бела, Енценсбергера, Јасперса. Преводио је мађарску поезију на српски.

Радио је као наставник нацртне геометрије, као новинар, био је умјетнички директор Савременог позоришта у Београду, замјеник управника Народног позоришта, Титов преводилац за њемачки језик. 

Гостовао је, како је сам говорио, у дипломатији као аташе за културу и штампу у југословенској амбасади у Бону од 1974. до 1978. године. До распада СФРЈ био је генерални секретар Савеза књижевника Југославије. 

Његовим најзначајнијим дјелима сматра се романескна трилогија о римским царевима рођеним на јужнословенским просторима “Диоклецијан”, “Константин” и “Јулијан”, романи “Човека нису убили”, “На крају остаје реч”, “Прескакање сенке”, “Барбаросин Јеврејин у Србији”, “Гувернанта”, Балерина и рат и Милијардер, као и збирке приповедака “Друга страна вечности” и “Порука у боци. 

Објавио је и књигу својих сјећања “Титов преводилац”, о времену када је радио као лични преводилац предсједника СФР Југославије. Рођен је у Зрењанину у јеврејској лекарској породици.

Родитеље су му убили убрзо након њемачке окупације 1941. године. Он је преживео нацистичке концентрационе логоре Аушвиц и Бухенвалд. 

Живот је завршио тамо гдје је прије 80 година из Новог Сада као Јеврејин био депортован да умре у Вајмару, само десетак километара од свог некадашњег логора, у Хитлеровом омиљеном хотелу и то на Дан побједе над фашизмом. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.