Преминула књижевница Стевка Козић Прерадовић

Памтићемо је по дјелима "Прамен стрела", "Све је земља", "Додир душе", "Била сам љубичица", те многим другим али и по пријатељству са великом пјесникињом Десанком Максимовић.

Вијест о њеној смрти саопштило је Удружење књижевника Републике Српске.

Сахрана ће бити у понедјељак у 12 часова на гробљу " Свети Пантелија" у Бањалуци.

-Тужног срца вас обавјештавамо да нас је синоћ, у седамдесет осмој години живота, након краће болести, напустила наша угледна пјесникиња, прозна списатељица, књижевна критичарка, драмски писац за дјецу и одрасле, путописац, Стевка Козић Прерадовић- саопштили су из Удружења књижевника РС.

Стевка Козић Прерадовић била је члан овог Удружења од самог оснивања.

Колеге и пријатељи опраштају се од књижевнице, а писац Ранко Рисојевић написао је " Мир души наше пјесникиње Стевке. Искрено саучешће породици и пријатељима. Оставила је потомцима вриједно књижевно дјело."

Књижевник Ранко Павловић је написао: "Драга наша Стевка! Одан пријатељ, пјесник душом и срцем, пуна разумијевања за друге! Нека су јој увијек расцвјтани рајски вртови! Најискреније саучешће Ранку, Игору, Вањи, Аљоши, Љиљи и осталој родбини и пријатељима којих је имала заиста много! Отишла је да остане у својим књигама и нашем памћењу."

Књижевник Вид Вукелић" Гласу Српске" је казао да је Стевка првенствено била добар човјек.

- Памтићемо је као вјечиту дјевојчицу, разиграну и веселу на пољу поезије за дјецу. Кад год смо се срели, на њеном лицу је блистао осмијех, а њена топлина гријала је душу. Рекох једном да пјесници не умиру, него да се само селе у своје пјесме. Наша Стевка се сигурно преселила у поезију коју је стварала, у то најдивније мјесто, одакле ће својим стиховима освјетљавати друмове будућим генерацијама писане ријечи-истакао је Вукелић.

Стевка Козић Прерадовић (Горњи Карајзовци, БиХ, 6. 1. 1945) шесто је дијете оца Бранка и мајке Зорке.

Псеудоним: Марија Сашић. Школовала се од 1952–1964.

Радила као економиста у привреди три деценије, а иза рата била помоћник директора у Дјечијем позоришту РС.

Пјесник, прозни и драмски писац за дјецу и одрасле, књижевни критичар, путописац...

Члан Удружења књижевника Југославије од 1979, данас Републике Српске.

Сарадник листова и часописа од 1961.

Објавила тридесетак књига поезије и прозе.

Већ 1964. г. награђена у Бањој Луци за роман у рукопису,,Кључ нисам нашао”.

Превођена селективно на 16 језика почев од пјесме ,,Гост” 1970. г.

До сада је објавила два избора из поезије на српском , четири на талијанском, есперанту, француском и чешком.

Касно, тек 1973, објављује прву збирку пјесама овјенчану „Кочићевом наградом“ (Друштво писаца Босанске Крајине).

Њено стваралаштво помно прати критика, уврштава у књиге есеја и студија: М. Шиндић, З. Турјачанин, Р. Комар, С. Личина, М. Голијанин, Љ. Лукић итд. Књига прича ,,Знакови с неба” била у ужем избору за „Женско перо“ у Београду, а збирка поезије„Зрно соли“ за награду „Скендер Куленовић“.

Много награда добила за кратке приче.

Уврштена у 45 антологија прозе и поезије домаћих и страних аутора, те у лектиру од 2003, и студијске програме за дјечију књижевност од 2015. г.

Значајније награде добила за књиге и допринос развоју културе: ,,Веселин Маслеша”, “Шушњар”, „Кочићево перо“, „Драгојло Дудић”, „Песнички крчаг“, “Слово Кочићу“, „Кључ Модрог града“, „Пјесма над пјесмама“, “Зија Диздаревић” УКРС “Књига године“, „Повеље Карађорђевић“, „Св. Сава“, „Сарајевски дани поезије“... Двије драме: ,,Реванш” и “Стринина дјеца” наградио на анонимном југословенском конкурсу и откупио за извођење Радио Сарајево неких осамдесетих година прошлог вијека.

Дјела: „Прамен стрела”, песме, 1973. „Везена јабука” пјесме,1978. ”La cena del re” с Ранком Прерадовићем, Напуљ,1982. „Све је земља”, поезија, 1984. ,,Пад Неполеона“ приче, 1985. ,,Додир душе”, Пјесме, Струга, 1986. ,,Луч времена” пјесме, 1991. ,,Пут за Ису' Београд“, пјесме, 1994. ,,Кип свјетлости” (сонетни вијенац Петру Кочићу), 1997. ,,Била сам љубичица”, хаику, у помен Десанки, 1998. „Pjesme/Poemoj“, коаутор, 2000. ,,Жива брава”, избор проф. др Миљка Шиндића, 2000. ,,На небо касним“, пјесме, 2000. ,,Знакови с неба”, приче, 2001. ,,Између двије невјере/ Inter du melfidos”, 2003. ,,Granum salis / Зрно соли”, поезија, 2003. ,,Паметна планета”, поезија за дјецу, 2005. ,,Сњежне крпице”, хаику, 2006. ,,Безвремен цвијет”, хаику, 2006. ,,Сунчева лектира”, поезија за дјецу, 2оо8. ,,Бисерни дворац”, приче за дјецу, 2008. ,,Вијек љубави”, пјесме, 2008. ,,Вијек љубави/ Siecle d' amоur”, пјесме ,,Музика воде“, хаику, 2011. ,,Žena ptak/Жена птица”, пјесме, 2013. ,,Два неба”, поезија, 2013. ,,Папирни кључеви”, избор, 2013. ,,Давид и Клара”, 2014/2о15. ,,Глас Андрићграда”, поезија – два издања, 2о16. ,,Мјесечев зрачак”, хаику, 2017. ,,Дијете у компјутеру“, 2019. „Покрадени путник“, путопис, 2022.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.