Премијера опере “Вишња са златном коштицом” вечерас у Бањалуци

Писање опере је озбиљан подухват који изискује значајну припрему, невјероватну посвећеност и континуиран рад. Оног тренутка када сам одлучио да ћу се упустити у овај процес најважније је било пронаћи текст који ме довољно инспирише, а који је могуће користити у форми либрета - казао је композитор Давид Мастикоса за “Глас Српске”, говорећи о настанку ове опере, коју је режирао Озрен Прохић.

Како је рекао, потрага за текстом је трајала дуго, а “Вишња са златном коштицом” дигитално поглавље Павићевог романа на њега је оставило најснажнији утисак.

- Павићев магични реализам, испреплетен са интертекстом, читање књижевног дјела чини другачијим, много узбудљивијим што сам пожелио да оживим кроз театар и то пренесем на музику - каже Мастикоса.

Према његовим ријечима, током рада на опери увјерио се да код нас постоје млади и надарени људи, способни да раде раме уз раме са великим именима.

- Они су прави приказ потенцијала који имамо и који морамо да искористимо на прави начин. Заједнички језик смо лако пронашли, с обзиром на то да свако свој дио посла обавља професионално, а срећни смо јер имамо прилику да радимо и о умјетности и опери учимо од Озрена Прохића, прослављеног хрватског оперског редитеља - објаснио је он.

Праизведба опере представља уједно и јавну презентацију његовог докторског умјетничког пројекта, који ће након тога да брани на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. др Александре Вребалов.

- Учити о опери и о умјетности од композиторке свјетског реномеа је велика част и драго ми је што ћемо тај процес крунисати овим догађајем - казао је он.

Продуценткиња опере Соња Ђурић, за “Глас Српске”, рекла је да је, с обзиром на то да јој је ово прва опера коју продуцира, рад на продукцији био велики професионални изазов.

- Музички театар ме је одувијек привлачио и дуго времена сам прижељкивала прилику за рад на пројекту попут овог те сам са одушевљењем прихватила Давидов позив за сарадњу. Радује ме чињеница да је прва опера коју је он компоновао и прва опера коју ја продуцирам. Процес стварања опере био је узбудљив, тежак, комплексан, али инспиративан и занимљив - једно магично путовање и драгоцјено искуство, које је оплеменило животе свих нас - објаснила је она.

Пројекат окупља више од 40 професионалаца из области музичких и драмских умјетности, а како је Ђурићева истакла стварати са таквим тимом је благослов.

- Оно што је нарочито интересантно јесте то што смо ми “герила” продукција, која је уз много ентузијазма, љубави и посвећености успјела да превазиђе препреке и реализује овако значајан пројекат, чак и у околностима које нам нису увијек ишле наруку - истиче она.

Према њеним ријечима, стварати оперу је комплексно, а у томе и јесте њена чар, као и да је, радећи на овом пројекту, увидјела како је све ипак могуће уз праве људе који су посвећени ономе што раде, а у Бањалуци их је много.

- Такође, позитивно смо изненађени и чињеницом да су све улазнице за ову камерну оперу нестале у року од сат времена и двадесет минута, што је показатељ тога да у нашем граду има много људи који су заинтересовани за овакве садржаје - закључује Ђурићева.

Ђурићева је додала и да посебну захвалност дугују редитељу Озрену Прохићу из Загреба, који је, како каже, невјероватна ризница знања и који је режији ове камерне опере приступио са задивљујућом енергијом и пожртвованошћу.

- Радити са њим и учити од њега за сваког од нас представља огромну част, а свака од наших проба његовом заслугом уједно је била и једна врста мини мастеркласа о театру, музици, књижевности, па и о самом животу - нагласила је она.

Премијера опере заказана је за 20 часова.

Екипа

Главна улога припала је баритону Александру Драгојевићу, док остале улоге тумаче сопранисткиње Ивана Милинчић и Албина Смајловић Томић, тенор Младен Продан, глумац Дарко Стојић, као и студенти глуме на Академији умјетности УНИБЛ, Илија Ивановић и Алекса Стојиљковић. За сценски покрет заслужна је Рената Агостини, диригент је Душан Урошевић. Игор Ђурић био је аутор анимација, Зорана Кљечанин асистент сценографије и костима, Катарина Лазић и Ивона Бијелић биле су асистенти продукције, Нина Нинковић Гашић је дизајнирала плакат, а Милан Гајић је био сарадник на либрету. Ансамбл опере чине Соња Бобрек Савић (клавир), која је била и корепетитор, Марија Пилиповић (пиколо), Маша Брујић (обоа), Данило Малешевић (кларинет), Дејан Тркуља (бас кларинет), Борис Дукић (алт саксофон), Алан Хусеин (труба), Милица Чавић (труба), Ивана Шобот (виола), Озрен Четковић (виолончело) и Ђорђе Бабић (контрабас).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.