Представљена збирка Гроб новог доба Горана Шауле: Пјесници стиховима никада не сахрањују
Бањалука - Свакако да стражиловска линија пјевања у српској поезији постоји и стамено опстојава и свакако да Горан Шаула суштински и по свом пјесничком хабитусу природно припада управо тој струји, тој снажној језичкој матици.
Овим ријечима о књижевнику Горану Шаули и његовој збирци "Гроб новог доба", која је награђена значајним књижевним признањем "Стражилово", на промоцији у Бањалуци говорио је књижевник Мирко Вуковић.
Читаоци и стихови из збирке сусрели су се у уторак увече на мјесту гдје дише велики број књига, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.
- Шаулина поезија припада оној познијој, зрелијој, високој и трансцендентној стражиловској линији, каква је само могла да спјева оно чудесно: "Ње више нема, то је био звук" - говорио је Вуковић цитирајући стихове великог Бранка Радичевића, по чијем имену и у чију част постоји и "Бранково коло" у Сремским Карловцима, које је Шаули додијелило награду.
Са оним што је изашло из Шаулиног пера упознао се још раније, читајући његова дјела "Жар семе" и "Зрно у брашну".
- Нову књигу, заиста видим као "гроб новог доба", а ове пјесме као Шаулино опијело над том зјапећом раком. Слушам како је лијепо, озбиљно и достојно опојао и за погреб припремио ово неблагодарно, лакомислено доба - закључио је Вуковић.
Ипак, када је модератор ове вечери, књижевник Тања Ступар-Трифуновић питала аутора да ли је збирка опијело новом добу, Шаула је објаснио да су таква питања одлична за прибјегавање одређеном лукавству.
- Пјесници би најрадије прибјегли одређеном малом лукавству, којем је мене савјетовао мој професор језика из гимназије - када вас неко пита шта је пјесник хтио да каже, ви му прочитајте ту пјесму и реците: "То је хтио, ништа више ни мање". Било би добро када би се пјесник увијек могао тако провући, међутим пјесници воде дијалог и могу да кажем да у размишљању о пјесницима свих ових година не могу да нађем ниједнога који би некога или нешто могао да убије или сахрани, чак и оно што желе да сахране не успијевају - објаснио је Шаула.
Прави пјесници
Са поезијом, објашњава Вуковић, ствар је посве налична гађању илити стријељању луком и стријелом.
- Наравно да лук мора бити у снажном напону, наравно да рука мора бити чврста, било стишано, дисање смирено, а мишићи напрегнути. Онај који жели да згоди циљ, на неки начин мора да апстрахује све то и загледа се равно у мету. Оним погледом који прогоријева. Тај степен, тај интензитет загледаности у циљ одређује успјех гађања. А мета је за правог пјесника увијек на другој страни - мета је на оној страни - надахнут је био Вуковић, јер је за њега била посебна част да говори на промоцији свог пријатеља.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
