Представљена рестаурисана слика Паје Јовановића "Крунисање цара Душана"

Иза овог подухвата стоји седмочлани тим рестауратора, који су, заједно са стручњацима Народног музеја и других институција, користили и иновативне методе како би испунили прилично захтјеван задатак обнове слике чије димензије премашују површину од 20 метара квадратних.

Оперативни директор Народног музеја Гордана Грабеж истакла је да је рестаураторима знатно помогло то што је Паја Јовановић као велики сликар био и добар технолог, па је знао да добро припреми платно и изабере боје којима ће сликати, што и данас знатно олакшава посао чувања дјела.

Предсједник Управног одбора Народног музеја Дарко Танасковић у обраћању присутнима оцијенио је да је за српску нацију тренутак поновног сурета са обновљеном сликом Паје Јовановића вишеструко значајан, симболичан и подстицајан догађај.

Он је истакао да су се у Народном музеју одлучили да управо представљањем овог Јовановићевог дјела у рестаурисаном и конзервисаном виду могу да дају најбољи и најпримјеренеији допринос предстојећем обиљежавању Сретења – Дана државности Србије.

"Разлог је то што ова слика и тематско-садржински и културно-историјски доприноси успостваљању озбиљно поремећеног континуитета у српској култури националног и историјског памћења, које се и данас повија под неким догађајима, који немају никакве везе са уметношћу, као ни са културом и историјом", указао је Танасковић.

Према његовим ријечима, управо зато су у Музеју сматрали да ће симболика данашњег чина на најбољи начин допринијети разумијевању величине наше културно-историјске традиције и њене сталне савремености у свим историјским тренуцима.

Тај контиунитет савремености, како је објаснио, заступљен је од проглашења Душановог законика, које је приказано на Јовановићевој слици, преко Сретењског устава као модерног европског акта тог доба све до данас, када су рестауратори слике, баш као што радио и Паја Јовановић у своје вријеме, употријебили сва данашња знања и методе да је обнове.

Реастауратор Наташа Илић је у име седмочланог тима поручила да су она и колеге поносни што су били у прилици да допринесу трајању Јовановићевог ремек дјела, које је један од симбола националне умјетности и Народног Музеја.

Слику "Крунисање цара Душана" или "Проглашење Душановог законика", како гласи њен други назив, Јовановић је урадио по наруџби Владе Краљевине Србије, која је крајем 19. вијека позвана да учествује на Свјетској изложби у Паризу 1900. године.

На тој изложби Јовановићева монументална композиција добила је златну медаљу, а потом и много других вриједних признања.

Колико је дјело било цијењено и тражено свједочи и податак да је Јовановић до својих позних година тему крунисања цара Душана и проглашења Душановог законика сликао у више наврата, на више начина и за различите потребе.

На слици је приказана 31 историјска личност, а Јовановић је о сваком лику са слике прикупљао податке у Бечу, Венецији, Цариграду, Скопљу, Призрену и српским средњевјековним манастирима како би направио визуелну реконструкцију једног од најзначајних догађаја у српској националној историји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.