Представљена Нормативна граматика српског језика
Књига двојице академика Предрага Пипера и Ивана Клајна "Нормативна граматика српског језика", у издању Матице српске (МС), капитално је дјело од изузетне важности, не само за неговање језичке културе, него и за утемељење и спровођење језичке политике, речено је данас на промоцији у Новом Саду.
Предсједник Матице српске Драган Станић је напоменуо да је тај нови Матичин лингвистички пројекат "велики резултат у стандардизацији српско језика", којим је заокружен систем суштински важних књига у тој области, у које се убрајају и "Правопис српског језика" из 1993. године, као и "Речник српског језика" из 2007. године.
Та дјела су неопходна за сам процес нормирања и стандардизације језика, за утемељење и спровођење успјешне језичке политике, која до сада "није била довољно успешна", рекао је Станић и нагласио да се, захваљујући таквим књигама, може ваљано да његује језичка култура.
Предсједник МС је подсјетио да је рад на "Нормативној граматици" покренуо Одбор за стандардизацију српског језика, а читав пројекат су финансирали Министарство просвјете, науке и технолошког развоја и Министарство културе и информисања.
Говорећи о спектру нормативних квалификатора садржаних у тој књизи, попут "прикладније је", "допушта се", "препоручује се", "боље него" и многим другима, проф. др Рајна Драгићевић је истакла да је та нормативна граматика настала на основу "реалног језичког стања".
Академик Милорад Радовановић је истакао да је пред читаоцима "капитално дело српске лингвистике" и оцијенио да је та граматика окренута више будућности српског језика.
Матица српска је том књигом "знатно употпунила своје дело и послове", када је ријеч о неговању стандардног српској језика, рекао је Радовановић и нагласио да смо том граматиком добили "експлицитну норму за понашање у нашем споразумевању српским књижевним језиком, у његовом говорном и писаном лику".
Академик Клајн је напоменуо да је "главни аутор те књиге" професор Пипер.
"Ја сам био више његов помоћник и сарадник", рекао је Клајн и напоменуо да је он предлагао за "нормирање" примјере прије свега кад се има у виду "медијски језик".
Клајн је рекао да се у овој књизи први пут даје и суд о неким новим правилима, као што су фемининативи, односно називи женских занимања, који се у посљедње вријеме све чешће употребљавају у јавном говору.
Наведени су и примјери разрјешавања недоумица у свакодневном медијском језику, попут оне да се може употребити и "у селу Борову" и "у селу Борово".
Академик Пипер је нагласио да је језичка норма "кичма књижевног језика и његове стабилности и додао да је та језичка стабилност важна за стабилност културе једног народа".
Напомињући да би требало стално неговати и развијати свијест о значају језичке норме, он је оцјенио да је та норма ипак "динамичка категорија и мења се као што се мења и језик, али с мером".
У тој књизи нису наведене "неке одлуке за вечност, него препоруке које имају основу у литератури и искуству аутора", казао је академик Пипер и закључио да би требало "да се уједињујемо око норми и ова граматика је покушај тог уједињавања, у најбољој намери".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
