Представљена књига "Уништавање и присвајање културног насљеђа"
БЕОГРАД - Књига "Уништавање и присвајање културног насљеђа: од Лувра, до Косова и Палмире", која је дјело групе аутора коју чине професор Драган Симеуновић, др Данијела Нешић, др Мина Зиројевић, и др Рената Самарџић, представљена је јуче у Етнографском музеју Београда, саопштили су из Службеног гласника.
Аутори књиге издате у сарадњи са Министарством културе Србије истичу да она доказује да је тежња за присвајањем туђих културних добара стара колико и сама култура, и да се човјек из личних осјећаја инфериорности и подређености неријетко упуштао у разарање туђих обиљежја културе како би доказао посједовање одређене територије.
-Последњих година смо сведоци да је свест у међународним круговима таква да налаже да читава културна баштина која се налази на Косову и Метохији припада неком другом, појединцима који су одабрани и који не праве проблеме као Срби. Крађа културног наслеђа је била саставни део свих ратова вођених у људској историји и такве случајеве имамо још у антици чак и у ситуацијама када су оба народа исте религије, увек праћене похлепом и завишћу које су нераздвојне од човека - изјавио је идејни творац пројекта Драган Симеуновић.
Како истичу аутори, књига покушава да подигне глас у корист правде и укаже на велики проблем присвајања културне баштине од оних којима она не припада.
-Ако одемо мало даље у прошлост, српско наслеђе на Косову и Метохији је неупитно. Осим надземног наслеђа у виду различитих цркава и манастира, који су нажалост у претходних неколико деценија доживели огромно оштећења, а неки сравњени и срушени, постоји и оно наслеђе које се налази испод земље. Ако ситуација настави да се развија у овом смеру, плашим се да ли ће у будућности неко из оног што није до сада уништено, закључити да су на том простору постојали управо Срби - изјавио је предсједник Српског археолошког друштва Адам Црнобрња.
Концепт књиге је такав да се тематиком уништења и присвајања културног насљеђа бави веома широко и отвара питања попут лицемјерја западне цивилизације, крађе културних добара кроз историју, као и актуелно стање на нашем простору.
Данијела Нешић, политиколог студија религије, побројала је сва здања српске културе на Косову и Метохији, која су дјелимично или у потпуности уништена од 1998. године до сада. Међу њима су и манастир Зочиште, који је први доживио злу судбину, а до октобра 1999. године укупно 86 српских цркава и манастира је оштећено, а 40 комплетно уништено експлозивом.
Мина Зиројевић, научна сарадница Института за упоредно право, истиче да је од екстремне важности да у дигиталној ери, омладина у Србији задржи културну свијест и избјегне замке попут оних сакривених иза фраза попут "Сви смо грађани свијета", и упозорила на њихову штетност, јер сви "велики" народи се прије свега идентификују са својим суграђанима и својим државама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
