Представљен роман Гора преображења Љиљане Хабјановић Ђуровић

У препуној сали Културног центра, Ђуровићева је рекла да књига говори о Светом Сави, бесмртном владару и вјечитој свијести и савјести српског народа.

Она каже да је ово дјело настало током писања романа "Вода из камена" 2009. године, када је сањала Светог Саву који јој је "рекао за њу нешто лично, али и показао нешто што је важно за наш народ".

Када се пробудила, каже Ђуровићева, схватила је да би требала да напише књигу о Светом Сави, не због светитеља, него "због нас".

Она је рекла да се дуго припремала за овај роман, који је почела да пише у љето 2012. године. Путовала је и обишла већину мјеста на којима је био Свети Сава. Била је у Светој земљи, египатској, јудејској и синајској пустињи, обишла Малоазијску обалу, те била у манастиру Света Катарина и осталим манастирима везаним за живот и вријеме Светог Саве.

"Била сам и у манастиру Свете Тројице у Црној Гори гдје се чува ковчег у којем су биле његове свете мошти, у Милешеви сам цјеливала његову руку, а у Жичи су ми допустили да уђем у келију гдје се Свети Сава годинама молио и гдје је својим молитвама то мјесто претварао у царство небеско", рекла је Ђуровићева.

На том мјесту, рекла је, помолила се Светом Сави да јој помогне да напише књигу, да он садејствује у осликавању иконе ријечима.

Током припрема за писање романа читала је књиге везане за историјске околности, обичаје и начин живота који су владали у 12. и 13. вијеку, Савине биографе, као и књиге светих отаца о молитвеном тиховању, јер је Свети Сава био и молитвени тиховатељ.

"Од митрополита Амфилохија сам добила благослов да свом дотадашњем молитвеном правилу и сама додам молитву тиховања и та припрема душе, у ствари, је била најважнија. Тако сам се некако припремила да се усудим да почнем да радим на рукопису романа о Светом Сави", рекла је Ђуровићева.

Упркос томе што су многи писали о Светом Сави, она је нагласила да веома мало о њему знамо. Углавном се говори да је био први српски архиепископ и први српски просветитељ, чиме се улога и значај Светог Саве у јавности сужава.

"Свети Сава је нешто величанствено! Он је највеће богатство и највећи дар који је Бог дао српском народу и упоређивати било кога са њим, то је као упоређивати сијалицу са саборском светлошћу", нагласила је Ђуровићева.

Она сматра да је Свети Сава био тако изузетан, јер је "био сав Христов" и да никада не би био такав богослов и просветитељ, да није био светитељ.

"Прво је испунио себе свјетлошћу Духа светога, а онда то што је примио од Бога дао нама, односно осветлио нас. Зато је Светосавље онај траг светлости за којим смо ми ишли кроз таму векова", навела је Ђуровићева.

Она је рекла да су Срби једини народ чију су државу и цркву створила двојица светитеља - преподобни Симеон Мироточиви и Свети Сава.

Ђуровићева је подсјетила да је Свети Симеон ослободио Србију од византијског утицаја и створио самосталну српску државу пошто је ујединио двије српске земље - Рашку и Зету, а Свети Сава створио самосталну цркву под којим се, као под кровом, свила српска држава.

"То је нешто што ми не смијемо да заборавимо, нешто на шта имамо право да будемо поносни, али и нешто што нас обавезује јер, као што је казано, коме је много дато, од њега се много и тражи", поручила је Ђуровићева.

Она је истакла да још од периода када је написала прву књигу из духовног циклуса - роман "Петкана", осјећа велики дуг и велику захвалност према Богу што јој је дато да пише такве књиге.

Лиљана Хабјановић Ђуровић написала је велики број романа, међу којима су "Пауново перо", "Женски родослов", "Петкана", "Запис душе", "Вода из камена", те четири антологије духовне поезије и публикацију "Србија пред огледалом".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.