Представљен часопис "Сребрни вијенац"
СРЕБРЕНИЦА - У Народној библиотеци у Сребреници данас су представљени први број часописа за културу, умјетност и науку "Сребрни вијенац" у издању Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" и брошура о средњовјековним градовима у овој локалној заједници.
Часопис и брошура представљени су у оквиру дводневног културно-просвјетног збора "Стопама Луке Милованова Георгијевића", који организује СПКД "Просвјета" из Сребренице.
Секретар сребреничке "Просвјете" Марко Миловановић рекао је да је ова манифестација омаж лику и дјелу Георгијевића.
Миловановић је објаснио да је часопис "Сребрни вијенац" недавно регистрован у Министарству за просвјету и културу Републике Српске као гласило за културу, књижевност и умјетност и да "Просвјета" наставља свој културни рад и издавачку дјелатност.
Он је истакао да је у посљедње три године сребреничка "Просвјета" објавила 10 издања часописа, књига и годишњака, а да је ово први број од регистрације часописа и да је веома садржајан.
"У овом броју објављени су радови награђени на књижевним конкурсима за поезију жЛука Милованов Георгијевићж и конкурс за прозу жЗвонимир Шубићж, те за литерарну награду за ученике жЖиван Јовановићж и новинарску награду жБошко Миловановићж које се додјељују у оквиру овог збора", навео је Миловановић.
Он је истакао да су награде добиле имена знаменитих сребреничких стваралаца, културних радника, хроничара и професора који су оставили дубок траг у култури ове средине.
Уредник часописа Дејан Коловић рекао је да је на књижевни конкурс пристигао већи број радова изузетног квалитета који су објављени у часопису, те да је промијењен формат и његов технички изглед што га чини квалитетнијим од претходних издања објављених прије званичне регистрације.
Он је позвао све љубитеље књижевности, културе, умјетности, науке и истраживања у овој општини и шире да сарађују са редакцијом овог часописа.
Директор Националног парка "Дрина" Радомир Павловић представио је брошуру "Средњовјековни градови у Сребреници", коју је објавила ова установа.
Он је навео да је Сребреница једина општина у БиХ на чијем подручју се налазе остаци пет средњовјековних градова и то Стари град Сребрник, затим Клотјевац, Ђурђевац, Шубин и Кличевац.
"Нема развоја заједнице без развоја њене културе, а овај часопис и брошура су допринос културном развоју", истакао је Павловић, подсјећајући да Сребреница има веома богато средњовјековно културно-историјско насљеђе.
Павловић је указао да је у средњовјековном периоду Сребреница промијенила 13 владара који су се борили и ратовали за њена природна богатства, те да је у средњем вијеку имала своју вијећницу, судницу, канализацију и печат, као и новац.
Према његовим ријечима, све то говори о значају и богатству које је имала као урбано насеље у то вријеме.
Он је оцијенио да су средњовјековни градови у сребреничкој општини недовољно истражени и да ће Национални парк "Дрина" уз подршку општине и републичких институција покренути њихова истраживања и рестаурацију.
Члан руководства "Просвјете" Милош Николић говорио је о раду сребреничког професора, хроничара и публицисте Живана Јовановић који је годинама прикупљао грађу за монографију Сребренице проводећи по неколико мјесеци у добровачким архивима.
"Његов рукопис жХроника Сребреницеж налази се у Београду код једног потомка и предлажем да се обезбиједе средства за објављивање тог дјела које сигурно садржи велики број података и сазнања из историје овог мјеста", рекао је Николић.
На животни пут Бошка Миловановића и његов допринос развоју културе и посебно информисања и образовања у сребреничкој општини подсјетио је секретар "Просвјете" Марко Миловановић.
Културно-просвјетни збор "Стопама Луке Милованова Георгијевића" сутра ће бити настављен музичко-књижевним програма и уручивањем књижевних награда "Лука Милованов Георгијевић" и "Звонимир Шубић".
На програму је промоција књиге пјесама "Свевидећи мрак" сребреничког пјесника Марка Миловановић за коју је добио прву награду "Стражилово" на пјесничком конкурсу у Сремским Карловцима прошле године.
Ово је други културни збор посвећен филологу и књижевнику Луки Миловановом Георгијевићу, рођеном 1784. године у Осату код Сребренице, једном од претеча стварања савременог српског писма и правописа, које је усавршио и публиковао Вук Стефановић Караџић.
Због појаве вируса корона, увођења епидемиолошких мјера и ванредног стања збор прошле године није одржан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
