Представа "Наш син" на "Заплету": Прећутано у вртлогу (не)прихватања

Миланка Митрић
Представа "Наш син" на "Заплету": Прећутано у вртлогу (не)прихватања

БА­ЊА­ЛУ­КА - При­хва­та­ње, тра­га­ње за ра­зу­ми­је­ва­њем, од­ба­ци­ва­ње, ту­га, би­јес, жи­вот ис­пре­си­је­цан ис­ква­ре­ним и иш­ча­ше­ним од­но­си­ма, пре­ћу­та­ним осје­ћа­њи­ма и вр­тло­гом по­зна­тих и не­по­зна­тих емо­ци­ја, ста­ју у јед­ну при­чу ко­ју је ис­при­ча­ла пред­ста­ва "Наш син".

Ко­мад "Наш син", у ре­жи­ји Па­три­ка Ла­зи­ћа од­и­гран је у синоћ у Град­ском по­зо­ри­шту "Ја­за­вац", чи­ме је на­ста­вљен так­ми­чар­ски про­грам 14. Ме­ђу­на­род­ног фе­сти­ва­ла глум­ца "За­плет", чи­ји је сло­ган ове го­ди­не "У кру­гу по­ро­ди­це".

Смје­ште­на у је­дан стан, у ко­јем раз­ве­де­ни ро­ди­те­љи че­ка­ју до­ла­зак свог си­на о ко­јем и с ко­јим раз­го­ва­ра­ју ка­да до­ђе, пред­ста­ва је при­ка­за­ла те­ме ве­за­не за од­ра­ста­ње у по­ро­ди­ци пре­ви­ше бри­жног ро­ди­те­ља (мај­ке) и на­сил­ног ро­ди­те­ља (оца) и њи­хо­во (не)при­хва­та­ње си­на ко­ји је хо­мо­сек­су­а­лац.

"Во­лим те та­квог ка­кав је­си" јед­на је од ре­че­ни­ца ко­је то­ком пред­ста­ве из­го­во­ри отац, а ко­ја мо­жда при­ка­зу­је и чи­тав за­плет по­ро­дич­не при­че у ко­јој га они, ко­ли­ко год на сво­је иш­ча­ше­не на­чи­не хтје­ли да при­хва­те, у ства­ри не при­хва­та­ју же­ле­ћи да га про­ми­је­не. У вр­тло­гу емо­ци­ја ко­је иза­зо­ве њи­хов раз­го­вор рас­пе­тља­ва­ју се ста­ре тра­у­ме, вра­ћа­ју се ри­је­чи из ста­рих раз­го­во­ра, си­но­вље­ва сје­ћа­ња на дје­тињ­ство, на од­ла­ске и по­врат­ке на­сил­ном оцу, на су­зе, га­ла­му и на тре­ну­так сопствених спо­зна­ја и са­мо­при­хва­та­ња.

- Ово је вер­зи­ја ко­ју смо пре­ми­јер­но игра­ли, јер смо је пр­ви пут извели на сце­ни. Ина­че је игра­мо у Бе­о­гра­ду, у "Хар­те­факт ку­ћи", ко­ја је за­пра­во по­ро­дич­ни стан. У том истом ста­ну су и пу­бли­ка и из­во­ђа­чи. Та­да је чи­тав ри­ту­ал при­су­тан ка­да не­ко­ме ула­зи­те у лич­ни про­стор и ин­ти­му. Чак смо и у днев­ну со­бу до­шли, јер ме­ни се не­ка­ко чи­ни­ло да ка­да се го­во­ри о овој те­ми, сви има­ју по­тре­бу да ви­ре не са­мо у кре­вет, не­го и у днев­ну со­бу и чи­тав тај аспект жи­во­та - ре­као је ре­жи­сер Па­трик Ла­зић на округлом столу одржаном након представе.

Ка­ко је об­ја­снио, иде­ја је на­ста­ла из ње­го­ве по­тре­бе да на­пи­ше не­ке ства­ри ко­је су оста­ле не­из­го­во­ре­не уну­тар ње­го­ве по­ро­ди­це.

- На­рав­но, у том пи­са­њу увек се де­си не­ки мо­ме­нат фик­ци­је, ауто­би­о­граф­ско се до­гра­ди и по­ста­је ауто­фик­ци­ја. На­ста­ло је из не­ке лич­не по­тре­бе и рет­ко је да има­те при­ли­ку да ра­ди­те ствар ко­ја је пот­пу­но ва­ша. Ов­де је по пр­ви пут би­ло пот­пу­но аутор­ство. Иде­ја је кре­ну­ла од то­га да лич­но и ин­тим­но пре­ђу у сцен­ски је­зик - до­да­је Ла­зић.

У пред­ста­ви игра­ју Дра­га­на Ва­ра­гић, Амар Ћо­ро­вић и Алек­сан­дар Ђин­ђић.

- Мој нај­ве­ћи фо­кус био је на то­ме да ви­ди­мо шта је то у на­шим од­но­си­ма, по­ро­ди­ци и у дру­штву, шта је то што кри­је­мо јед­ни од дру­гих, за­што се пре­тва­ра­мо јед­ни ме­ђу дру­ги­ма. То ми је нај­у­збу­дљи­ви­ја те­ма - ка­зао је глу­мац Амар Ћо­ро­вић, ко­ји у пред­ста­ви глу­ми си­на.

Глу­ми­ца Дра­га­на Ва­ра­гић, ко­ја је про­гла­ше­на глу­ми­цом ве­че­ри по гла­со­ви­ма пу­бли­ке, ре­кла је да су је о не­ис­при­ча­ним при­ча­ма ко­је се про­вла­че кроз ову пред­ста­ву, нај­ви­ше за­ни­ма­ле мај­чи­не не­ис­при­ча­не при­че, ко­је ни­су о њој не­го о дру­ги­ма те о ње­ном по­ку­ша­ју да за­шти­ти и оца (свог бив­шег му­жа) и си­на, што на кра­ју баш и ни­је успје­ла.

- И за­ни­ма­ло ме да ли је мај­ка та ко­ја не при­хва­та, али и при­хва­та. Она се на­ла­зи у не­ком пре­лом­ном тре­нут­ку свог жи­во­та ка­да је са­зна­ла да је бо­ле­сна и она по­ку­ша­ва да ура­ди све што мо­же да би обез­бе­ди­ла да, ако се не­што де­си, њен син има срећ­ни­ји жи­вот. И ту је она за­стра­ни­ла. Ја сам се тру­ди­ла да је бра­ним, јер она је осо­ба ко­ју мо­же­мо да пре­по­зна­мо из окру­же­ња и не мо­же­мо да је оп­ту­жи­мо. Она се­бе оп­ту­жу­је, ви­ше не­го дру­ге. Та­ко да ње­не не­ис­при­ча­не при­че су ту­ђе, она их је кри­ла - об­ја­сни­ла је глу­ми­ца Дра­га­на Ва­ра­гић.

Так­ми­чар­ски дио фе­сти­ва­ла биће настављен вечерас, када је, од 20 часова, на програму пред­ста­ва "Ти­хи удах" Мест­ног гле­да­ли­шча Љу­бља­на. У пратећем програму од 22 часа биће реализован раз­го­вор са глум­цем Ми­ло­шем Ти­мо­ти­је­ви­ћем.

Пред­ста­ве оцје­њу­је жи­ри у чи­јем са­ста­ву су Мла­ден Ђу­кић (ре­жи­сер и ани­ма­тор), Сње­жа­на Ми­шић (глу­ми­ца) и Мар­ко Ду­кић (мул­ти­ме­ди­јал­ни умјет­ник), а фе­сти­вал ће би­ти за­тво­рен у пе­так.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана