Предојевић: Тјерао сам чланове породице да му читају стрипове
О годишњицама се човјек лакше сјећа. Питање је када бих помислио на најпознатију цвјећару да прије неколико дана нисам прочитао још један текст о групи која је умјесто хризантема продавала врхунску иронију и још изврснији црни хумор. Али, како рекох, о годишњицама се човјек лакше сјећа, па су се и мени вратили они дани када сам прво летио да видим шта се дешава у Дарквуду, а тек потом у Прокином гају.
Стрипове сам, како то већ и бива, открио случајно. На трафици која се наслањала на школу појавила су се поновљена издања "Златне серије" и "Луновог Магнус стрипа". Прво Текс, потом Загор. Кита Телера и Команданта Микија никада нисам волио, јер је сваки број имао бесконачно наставака које никако и никада нисам могао да пронађем. Комаданта Марка само ако није било ништа друго, а Великог Блека чак ни тада. Мистер Но је био подскуп ових скупова.
Касније долази Алан Форд. Затечен сам новом "филозофијом" коју стрип носи. Нема Индијанаца, нема злих чаробњака, нема подлих црвених мундира, нема чукундеде врача и лијепе Бети. Потом Марти Мистерија и грмаљ Јава. За њима Дилан Дог и циник Гручо. Отприлике тада стижем и у Бањалуку и код Васе испред "Поште" упознајем нови свијет – Фантома, Рипа Кирбија, Мандрака, Модести Блејз, Баракуду.
Човјека у животу прате разна разочарења и многе туге. Међу највећима које су ме погодиле је она када сам сазнао да се иза Френка Ларамија и Дерека Финегана крије Ваљевац Бранислав Николић. Било је то вријеме када сам сањао да потежем никловане револвере са дршком од слоноваче у салуну препуном битанги који желе да провјере моју легендарну брзину и да водим нинџа-љубав са Сумико, Јапанком широких кукова.
Новинар на привременом раду међу портпаролима Славиша Бајић искрени је и дугогодишњи стрипољубац. Толики да је својевремено емисију "Само вас посматрам" радио у маниру телевизијског стрипа.
– Од кутије на тавану испуњене разним кршевима – стриповима без насловница, посљедних страна или исјечених сличица које су најављивале сљедећи број Загора – до собе са уредно сложеним тврдокориченим колекционарским издањима прошло је више од двије деценије. Ту кутију сам, сјећам се, кришом хтио да понесем са собом кад смо бјежали из Дрвара, али ми нису дали – прича Бајић за СЦ.
У избјеглиштву је, наставља причу, друге кутије пунио Стрипотекама и истргнутим средњим страницама из Политикиног забавника, па су тако Загора замјенили Блубери, Астер Блисток, Астерикс и Тинтин.
– Увјерен сам да свако ко је бар једном прочитао неки класик француско-белгијске школе заувијек остаје заљубљен у девету умјетност. Тако је било и са мном, али се та заљубљеност временом проширила на свјетски ултрапопуларне, али и на мејнстриму тотално непознате стрипове. Тренутно читам мангу Ицхи тхе киллер, скенирану на нету, јер чисто сумњам да ће то неко некад превести на српски – казао је Бајић.
Међу великим стрипаџијама је и шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Жунић. Он за СЦ каже да је читајући стрипове заправо научио читати. Његова породица је, додаје, од првог броја куповала "Политикин забавник" и ту је упознао Флеша Гордона, Фантома, Хогара, Сребрног летача, Рипа Кирбија. Послије је, као и остали клинци из улице, прешао на "Златну серију", "Лунов Магнус стрип", Алана Форда и Стрипотеку.
– Тада су нам стрипови били и платежно средство, богатство, ствар престижа, нешто из чега смо учили. Мислим да сам прву озбиљну колекцију стрипова имао већ у 3. разреду основне школе – казао је Жунић.
Тешко му је, каже, да издвоји некога у плати стрип-јунака. Има осјећај као да би их повриједио. Чини му се да највише може да се поистовјети са Дилан Догом, са свим његовим фобијама, страховима, врлинама и манама.
– Када човјек уђе у озбиљне године стрип гледа другачије, мада те прве идентификације остају за читав живот. Стрип се дефинише као девета умјетност. Стрип је и бизнис. У Јапану сваке седмице на киоске изађе око 500 различитих стрипова. Мени је стрип био први извор прихода, јер смо брат и ја сваке године на љетовању продавали стрипове. То ми је био први порок, јер смо као клинци играли покер "у романе" – прича Жунић.
Уз стрипове је научио да чита и дугогодишњи новинар и колумниста Бранислав Предојевић. Док није знао да чита тјерао је, каже, чланове породице да му читају стрипове, а његова дужност је била да гледа цртеже.
– Када сам научио читати, а то је негдје у првом разреду, нисам више читао него гутао стрипове. Као и већини генерације рођене 1973. године стрип-пут је само један – Златна серија, Лунов Магнус стрип, Политикин забавник, потом Стрипотека, Стрип Арт, Екс Алманах, а негдје крајем осамдесетих година и први стрип-албуми као заокружена форма – присјећа се Предојевић.
Ни он, као ни Жунић, не може лако да се приклони само једном јунаку и да га означи као најдражег. И док је Жунићу то Дилан Дог, Предојевићу је – Корто Малтезе.
– Најдража ми је епизода "У Сибиру". Зашто? Што рече покојни пјесник: "Не постоје ријечи да објасне, ни дјела да одреде". Калвин и Хобс Била Ватерсона. Боне Џефа Смита, потом Бетмен, посебно Бетмен Френка Милера. Од Италијана – Дилан Дог, Марти Мистерија и Кен Паркер, иако због "раних јада" имам наглашену слабост према цијелој Бонели продукцији. Блубери и све друго Мебијусово. Џеремаја Херманова. Већина радова Игора Кордеја. Гомила "ДЦ" и "Марвел" радова, већина радова Алана Мура, Нила Гејмена, Гарта Ениса, Била Сјенкевича – ниже омиљене стрипове Предојевић.
О Алану Форду кажу оволико:
Бајић: Као сваки чистокрвни металац који глорификује прва четири албума (добро, првих пет) "Металике" као једина вриједна слушања, тако и сваки љубитељ стрипа "готиви" само првих 75 бројева Алана Форда. То би требало да има свака поштена кућа, школска и градска библиотека.
Жунић: Алан Форд је имао велики значај за све нас клинце који смо расли осамдесетих у Југославији. Оно што су стварали Макс Бункер и Магнус је било дио нашег живота. Некако смо живјели Алана Форда. Ја сам имао скоро све бројеве Алана Форда. Имао сам први број (не репринт) који сам чувао као реликвију. Цитати из тог стрипа и сада се провлаче кроз говор наше генерације, а политичке поруке које је тај стрип слао и сада су актуелне. Када смо се "играли" Алан Форда мени су увијек давали улогу тог високог, збуњеног јунака, а ја сам некако схватао да је Сир Оливер онај ко је главни играч у том свијету. Тако је и данас. Сир Оливери владају свијетом, а реченица: "Хало, Бинг, како брат?" и данас вриједи.
Предојевић: Врхунски стрип, на много нивоа, од цртежа до генијалног сценарија, који сјецира све мане људске цивилизације, кроз врхунску сатиру и хумор, уз бројне референце на све области људског друштва. Нажалост шире није прихваћен, само у Италији и код нас. Наравно мислим на оргиналне епизоде тандема Маџ&Бункер, у преводу Ненада Бриксија. Остало једноставно није то… преноси srpskacafe.com
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
