Предмети Стивена Хокинга дио поставке лондонског музеја

Танјуг
Предмети Стивена Хокинга дио поставке лондонског музеја

ЛОНДОН- Музеј науке у Лондону и библиотека Универзитета у Кембриџу потврдили су да су набавили велику колекцију предмета који су припадали физичару Стивену Хокингу (1942-2018), од његових инвалидских колица, до значајних радова из теоријске физике и сценарија за његово појављивање у емисији ТВ-серије „Симпсонови".

Цјелокупан садржај Хокинговог кабинета у Кембриџу који је он користио посљедњих 16 година живота, његова опрема за комуникацију, сувенири, опкладе које је склапао у научним расправама и канцеларијски намјештај, биће сачувани као дио збирке која припада групи Музеја науке, преноси АП.

Одабрани предмети биће изложени у лондонском музеју почетком сљедеће године, а званичници музеја се надају да ће организовати путујућу изложбу по Великој Британији прије него што је поставе као сталну у Лондону.

Хокингова дјеца, Луси, Тим и Роберт, рекла су да су задовољна што ће дјело њиховог оца бити сачувано за јавност наредних генерација.

„Мој отац би тиме био веома задовољан, а мислим да би можда у исто вријеме, али само мало, био запањен чињеницом што ће постати дио историје науке, уз велике научнике чијем се раду заиста дивио", рекла је Луси Хокинг, наводи АП.

Хокингова огромна архива научних радова и личних докумената, укључујући први нацрт његовог бестселера „Кратка историја времена" (A Brief Historu of Time) и преписка с водећим научницима, остаће у библиотеци Универзитета Кембриџ.

То што је Кембриџ добио архиву од 10.000 страница значи да ће се Хокингови радови придружити радовима Њутна и Чарлса Дарвина у библиотеци тог универзитета, где ће ускоро бити доступни јавности.

Хокинг је докторирао на Кембриџу, а касније је на том универзитету постао професор математике у звању које је пре њега имао и Исак Њут од 1669. до 1702. године.

С болешћу моторних неурона која му је потврђена у 22 години и прогнозом да му је остало само неколико година живота, Хокинг је живео деценијама, а умро је 2018. у 76. години.

Његов рад на тајнама свемира, времена и „црних рупа" окупирао је машту милионима људи, а његове популарне научне књиге учиниле су га славном личношћу и изван оквира научне заједнице.

Холивуд је његов живот овековечио у биографском филму „Теорија свега" (The Theoru of Everuthing) из 2014. године.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана