Познати романи Марија Пуза у новом издању на српском језику

Илијана Божић
Познати романи Марија Пуза у новом издању на српском језику

БАЊАЛУКА - Криминалистички романи о породици Корлеоне, америчког писца, италијанског поријекла, Марија Пуза по којима су снимљени славни филмови, биће објављени на српском језику у “Лагунином” издању током јануара.

Ријеч је о романима “Кум”, “Сицилијанац”, “Последњи дон” и “Закон ћутања” које су на српски превели Ненад Дропулић, Владимир Д. Јанковић и Мина Крсмановић.

Прича о дон Виту Корлеонеу почиње у Њујорку 1946. године. Он је породичан човјек, великодушан и разуман с једне стране, али и немилосрдан сицилијански мафијаш, поглавар “Коза ностре”. Већ је стар, али нема правог насљедника коме може да препусти своје царство. У том тренутку заоштравају се односи између пет главних мафијашких породица у Њујорку, а Корлеонови ће кренути у крваву одбрану породичног достојанства.

Тако почиње  најславнији роман свих времена о мафији, роман “Кум” који је постао бестселер “Њујорк тајмса” од тренутка кад се појавио, односно  1969. године. Ушао је у легенду када га је Френсис Форд Копола пренио на филмско платно с Марлоном Брандом и Ал Паћином у главним улогама. Филм “Кум” освојио је 11 “Оскара”.

У познатом часопису “Гардијан” писало је да је “Кум” моћна и бриљантна књига, док је “Сатурдеј ривју” објавио да је књига спектакуларан тријумф, те најбољи роман о злокобном братству по злочину.

Након “Кума”, тачније 1984. објављен је “Сицилијанац”  који доноси приказ фасцинантне моралне игре, а критичари су истицали да је овај роман дирљивији од “Кума”.

- После двогодишњег изгнанства Мајкл Корлеоне стоји на доку у Палерму. Његов принудни боравак на Сицилији примакао се крају, али пре него што коначно крочи на родно тло Сједињених Америчких Држава, чека га важан задатак. Кум му је изричито наложио да се не враћа кући уколико са собом не поведе човека по имену Салваторе Ђулијано - наведено је у опису књиге на “Лагунином” сајту.

Ђулијано је најславнији одметник и незванични владар западне Сицилије, а репутацију је стекао борећи се за права угњетеног сицилијанског сељака супротстављајући се и влади у Риму.

Након ова два велика романа Марио Пузо је 1996. године објавио маестралну сагу о посљедњој великој мафијашкој породици и њеном утицају, а ријеч је о роману “Последњи дон”.

“Ју-Ес-Еј тудеј” је објавио да је ова књига задивљујућа прича с ликовима који се памте, те да је Пузо врстан приповједач с непоновљивим даром за детаље који приморавају читаоца да окреће страницу за страницом.

- У овој узбудљивој причи Пузо нам представља подједнако покварене светове мафије, филмске индустрије и казина, у којима прелепим глумицама и немилосрдним плаћеним убицама влада пожуда и насиље, у којима су превртљиви продуценти и похлепни власници студија опијени од моћи, а подмитљиви полицајци и коцкари играју опасне игре издаје и све их контролише један човек - наведено је на “Лагуни”.

Уз ова три романа читаоци ће моћи да уживају и у књизи “Закон ћутања” коју је Пузо објавио 1999. године. Ова књига испуњена је занимљивим обртима радње и посљедње је дјело Марија Пуза које му је донијело надимак Балзак Мафије.

Аутор

Марио Ђанлуиђи Пузо рођен је у сиромашној породици италијанских имиграната у тзв. Пакленој Кухињи, четврти на Менхетну гдје је и одрастао. Цијели живот, Пузо је сматрао да је књига “Срећни Ходочасник” његово најбоље дјело. У једном од посљедњих интервјуа изјавио је да је ожалошћен чињеницом што је “Кум”, фикција коју није никада волио, надмашио причу о поштеној борби његове мајке, као имигранта у Америци, што је описао у “Срећном Ходочаснику”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана