Помоћу технологије враћени исцијепани дијелови Рембрантове “Ноћне страже”: Копија употпунила оригинал

Г.С.
Помоћу технологије враћени исцијепани дијелови Рембрантове “Ноћне страже”: Копија употпунила оригинал

“Ноћна стража” вјероватно је једна од, не само најпознатијих слика Рембранта ван Рија, него и једна од најпознатијих слика у историји умјетности, а сада је добила и своју потпунију верзију.

Комбинација умјетности и вјештачке интелигенције омогућила је да се у Амстердамском музеју “Ријксмузеум” слика “Ноћна стража” склопи, након што су њени дијелови исцијепани 70 година након што ју је Рембрант насликао.

Осликане траке сада висе у равни са ивицама слике из 1642. године у музејској почасној галерији, преноси АП.

У музеју су одувијек знали да је слика оригинал необрезана и далеко већа од познате копије, која је насликана у исто вријеме од стране Герита Лунденса.

Истраживачи и рестауратори, који су готово двије године мукотрпно надзирали посао користећи батерију високотехнолошких скенера, рендгенских зрака и дигиталне фотографије, комбиновали су огромну количину података које су генерисали са Лунденсовом копијом да би поново створили и одштампали траке које недостају на оригиналној слици.

- Направили смо невјероватно детаљну фотографију “Ноћне страже”, а помоћу вештачке интелигенције или онога што они називају неуронском мрежом научили смо рачунар коју боју је Рембрант користио у “Ноћној стражи” и како су изгледали потези његове четкице - рекао је директор музеја Тако Дибитс.

Разлог због којег је обрезан групни портрет амстердамске цивилне милиције је једноставан - премјештен је из клупске куће милиције у градску кућу и тамо није стао на зид између двоја врата.

Након тога услиједило је резање маказама и слика је попримила димензије које су сада већ вијековима познате, а судбина одсјеченог платна била је мистерија.

Дигитална креација која ће се приказивати наредних мјесеци дио је истраживачко-рестаураторског пројекта под називом “Операција Ноћна стража”, који је започет прије нешто мање од двије године.

Током пројекта рестаурације слика је била затворена у посебно дизајнираној стакленој соби и детаљно проучавана од платна до завршног слоја лака. Међу мноштвом података истраживачи су створили најдетаљнију фотографију икада направљену на слици комбиновањем 528 дигиталних експозиција.

Слика из 1642. године посљедњи пут је подвргнута значајнијој рестаурацији прије више од 40 година након што ју је посјекао човјек ножем.

Дибитс је рекао да нови штампани додаци нису намијењени заваравању посјетилаца да мисле да је слика већа, него да би им дали јасну представу о томе како би слика требало да изгледа.

Након попуштања мјера холандског затварања због “ковида 19” музеј сада може да прими више посјетилаца од овог викенда, али и даље само око половину свог уобичајеног капацитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана