Како је поетски театар "Сапутници" обиљежио десет година постојања
БАЊАЛУКА- Поетски театар "Сапутници" основан је из жеље и потребе студената да свакодневицу оплемене лијепим и поетским садржајима, којих је премало у данашње вријеме. Охрабрује чињеница да је велики број младих људи, како учесника наших поетских вечери, тако и публике, заинтересован за овакве садржаје.
Казала је ово за "Глас Српске" доцент на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци Андреја Марић поводом обиљежава десетогодишњице поетског тетара "Сапутници" који она води. Наиме, "Сапутници" су поводом овог јубилеја одржали поетску прославу "Докле певам дотле и постојим" у сриједу навече на Филолошком факултету.
Дан након прославе одржали су поетско вече "Сви смо ми Десанкина дјеца" у Народној и универзитетској библиотеци РС које су посветили Десанки Максимовић поводом годишњице њеног рођења. Вече је имало и хуманитарни карактер, прикупљање помоћи Игору Гужвићу који болује од аутизма.
Марићева је истакла да се заинтересованост публике огледа и у томе што "Сапутници" настоје промовисати српски језик, књижевност и културу на помало неуобичајен начин - гласним говорењем поезије, уз театарске, музичке и мултимедијалне елементе, како би догађаји које организују били несвакидашњи и достојни књижевности коју говоре.
-За ових десет година било је различитих изазова, имали смо и дуже паузе у раду, али смо успјели да приредимо неколико тематских вечери које се и данас памте, о Исидори Секулић, Првом свјетском рату, Црњанском, Десанкиној збирци "Тражим помиловање", о српској духовности, крајишким писцима. Можда је најизазовније пробудити ту поетску "искру тајинствену", како би рекао велики Његош, у свакој новој генерацији, али је најбитније да та искра постоји у свакоме од њих, јер их она и доведе на Филолошки факултет-казала је она.
Говорећи о вечери посвећеној Десанки Максимовић Марићева је објаснила да су студенти прве године руског и српског језика и књижевности говорили стихове ове пјесникиње.
-Основна идеја и порука је у наслову "Сви смо ми Десанкина дјеца". Указујући на неке од основних мотива њене поезије (слобода, љубав, отаџбина), па чак и на њену појаву, њено дамско понашање и љубав према шеширима, те на чињеницу да је имала дјетињу душу и вјеровала да поезија лијечи, "Сапутници" су показали да Десанкина поезија и данас оплемењује душу-рекла је Марићева. Нагласила је да млади људи из поезије Десанке Максимовић могу усвојити најдубље истине о човјеку, љубави, природи, отаџбини, правди, па и о смрти.
-Могу свакако научити много тога и о поезији, о пјесничкој вјештини, том тананом послу чији резултати додирују душе читалаца различитих генерација. Велика је улога наставника у том подсјећању на значај Десанке Максимовић у српској култури.
Некада је довољно младим људима, без оптерећивања дефиницијама и теоријом, казати понеки стих, и она "искра тајинствена" ће се угнијездити у њима заувијек-објаснила је Марићева и додала да на тај начин дјелују "Сапутници".
Према њеним ријечима кроз групу је за ових десет година прошло преко 60 чланова, од којих је 25 тренутно активних.
-Мислим да је драгоцјено то што окупљамо студенте различитих студијских група, највише има србиста и русиста, али и романиста, што њихово студирање обогати новим познанствима, лијепим дружењима, понекад и путовањима-испричала је Марићева.
Додала је да су на поетско вече "Докле певам дотле и постојим" дошли и многи некадашњи чланови, радосни због поновних сусрета са колегама, пријатељима, професорима и поезијом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
