Подршка домаћем издаваштву и књижевницима: Тривић и Ђенић на Сајму књиге потписали споразум о сарадњи

Захваљујући овом споразуму дјела домаћих аутора биће доступна читаоцима у пословницама Завода за уџбенике и наставна средства РС. Поред тога, данас је на Сајму књиге у Спортском центру "Борик" одржана и панел дискусија на тему "Ћирилица у издаваштву".

Министарка просвјете и културе РС Наталија Тривић истакла је овим споразумом омогућена конкретна подршка домаћим издавачима и књижевницима, те да ће захваљујући томе сва наша књижевна дјела читаоцима бити доступна у књижарама Завода за уџбенике и наставна средства.

- Ово је једна од мјера које Министарство просвјете и културе проводи у посљедње вријеме, а  које подразумијевају  подршку домаћим ауторима и стручњацима, јер поред овога ми смо Удружењу књижевника РС издвојили буџетска средства као репрезентативном удружењу у РС, које такође има буџет да би могло расписивати одређене позиве за подршку домаћем издаваштву и ауторима - казала је Тривићева.

Нагласила је да је Министарство просвјете и културе РС на основу конференције са свим учесницима у ланцу књижевности, од аутора до издавача и медија, успјело да реализује неколико приоритетних пројеката.

- Један од њих је и чињеница да годишње два пута расписујемо јавни позив за подршку издавачима који предлажу дјела аутора. Такође, повећали смо им буџете на годишњем нивоу. Поред тога уврстили смо Удружење књижевника РС као репрезентативно удружње које у буџету финансирамо као редовну буџетску ставку како би они били ти који су задужени за директну комуникацију између књижевника и свих оних програмских искорака односно појављивања на тржишту РС - објаснила је Тривићева.

Директор Завода за уџбенике и наставна средства Бојан Ђенић казао је да је овај споразум о сарадњи са Министарством просвјете и културе РС  подршка домаћим ствараоцима на једном вишем нивоу.

- Пружали смо подршку домаћим издавачима и ауторима и раније, али сада ће то бити много боље. То ће много значити нашим издавачима, јер ће се подршка огледати у дистрибуцији њихових дјела кроз наше малопродајне објекте и књижаре којих имамо 21 широм Српске. Подршка нашим ауторима је далеко већа, јер се одражава кроз наш конкурс "Златна сова" и "Совица" - објаснио је Ђенић и додао да сви књижевници могу да се јаве Заводу РС ради даље  процедуре.

Испред Издавачке куће "Имприматур" из Бањалуке говорио је Борис Максимовић који је истакао да је ова издавчка кућа са Заводом раније потписала уговор о продаји књига.

- Ово је битан искорак за домаће ауторе и издаваче, јер ни у Републици Српској ни у БиХ не постоји фирма која се систематски бави дистрибуцијом књига. Ви можете да издајете књиге и да самостално ступате у контакт са књижарама, али када је ријеч о широј дистрибуцији то је проблематично -рекао је Максимовић.

Нагласио је да је Завод највећа продајна логистичка структура код нас, због чега је овај споразум веома важан, јер кад неки аутор изда књигу не мора да иде около да је сам продаје, већ може да је уступи Заводу како би је они даље дистрибуирали.

Говорећи о ћирилици испричао је да "Имприматур" као издавачка кућа идаје књиге и на ћирилици и на латиници, поштујући ауторски избор.

- Избор писма није највећи проблем који имамо, то су величина тржишта око нас, границе које су свуда око нас и према Србији и према другима -додао је он.

Предсједник Удружења књижевника РС Предраг Бјелошевић истакао је да ово Удружење раније није имало сарадњу са Заводом у овом смислу.

- Ово је изузетно добра вијест за нас, јер познато је да у РС  готово да нема малопродајних мјеста за књиге осим по великим трговачким центрима и нешто мало приватних књижара. Завод има значајну малопродају тако да је ово веома драгоцјено - рекао је Бјелошевић.

Када је ријеч о ћирилици о којој се говорило на панелу "Ћирилица у издаваштву" Бјелошевић је нагласио да Удружење књижевника РС стоји уз закон о заштити језика и ћириличног писма.

- Међутим, пред нама је вријеме и видјећемо у ком смислу власт мисли да дјелује. Било би добро да се издавачима дају олакшице приликом објављивања ћириличних издања. Самим тим што сада постоји закон логично је да очекујемо поправљање ситуације. Кроз историјски пресјек видимо  да је на просторима  широког бившег југословенског простора с почетка 20. вијека до 1945. године на ћирилици писано  преко 90 одсто књига,  да би након комунистичког режима дошло до смањивања ћириличног писма и изједначавања права ћирилице и латинице што је узроковало да ћирилица данас уз разне притиске дође у незахвалну позицију - закључио је Бјелошевић.

27. Međunarodni sajam knjige traje do 12. septembra, a vrata SD “Borik” su otvorena svakog dana od 10 do 21 čas.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.