‹‹Плави чуперак›› поезија за сва времена
Педесет година од издавања култног дјела за дјецу "Плави чуперак" Мирослава - Мике Антића, давне 1965. биће обиљежен ове године бројним културним манифестацијама.
У част овог великог српског писца обиљежава се традиционална манифестација "Антићеви дани" од 12. до 14. марта у Културном центру Нови Сад. Манифестација под називом "Плави чуперак не стари: 1965 - 2015" посвећена је управо овом јубилеју - 50-годишњици од првог издања збирке. У оквиру програма биће организована изложба издања "Плавог чуперка".
Читајући ову збирку одрасле су многе генерације. То су пјесме о безбрижном дјетињству, о првим љубавима, сновима и тајнама, о одрастању. Међу њима су: "Први танго", "Тајна", "Досадна песма", "Плави чуперак", "Снови", "Плава звезда", "После детињства"...
Пјесник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су му остали добри и вјечити пријатељи.
У дјечјој литератури, на примјер, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом дјелу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вриједне мале ствари које одрасли људи не примјећују. Он пише о ситницама које човјека окружују, а које он није у стању да примијети оптерећен свакодневним животним активностима.
У обраћању дјеци он каже "Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи"
Режирао је филмове "Доручак са ђаволом", "Свети песак", "Широко је лишће", "Страшан лав". Писао је драмска дјела и један рото роман.
Мирослав - Мика Антић (14. март 1932, Мокрин - 24. јун 1986, Нови Сад) прије него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио у луткарском позоришту.
Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа "Ритам" и Змајевог "Невена", "Дневника" у Београду и "Младог поколења" у Новом Саду.
"Плави чуперак"
Плави чуперак обично носе
неко на оку,
неко до носа,
ал има један чуперак плави
замислите где?
- У мојој глави.
Како у глави да буде коса?
Лепо.
У глави.
То није мој чуперак плави,
већ једне Сање из шестог "а".
Па шта?
Видећеш шта - кад једног дана
чуперак нечије косе туђе
мало у твоју главу уђе,
па се умудриш,
удрвениш,
па мало-мало... па поцрвениш,
па грицкаш нокте
и кријеш лице
па шаљеш тајне цедуљице,
па нешто куњаш,
па се мучиш,
па учиш - а све којешта учиш.
Измешаш роткве и ромбоиде.
Измешаш нокте и пирамиде.
Измешаш лептире и градове.
И спортове и ручне радове.
И тропско биље.
И старе Грке.
И лепо не знаш шта ћеш од муке.
Сад видиш шта је чуперак плави
кад ти се данима мота по глави,
па од дечака - правог јунака
направи туњавка и неспретњака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
