Пјесничке збирке у избору “Гласа Српске” у част обиљежавању Свјетског дана поезије: Живот и вјечност у стиховима

Ови стихови пјесника Душана Матића, из његове пјесме “Самоћа”, описују најдубља стања човјека, показују снагу поезије, и њену сталност у свакодневици човјековој, само су дио великог мозаика поезије која настаје широм свијета, а коју славимо данас, на Свјетски дан поезије.

Поезија постоји, као, уосталом, и сви мали и велики дијелови умјетности, да нас дирне, помјери, да пољуља или умири склад у нашим бићима, да насмије, да расплаче и да нас доведе до неке спознаје.

Откад човјек ствара, ко зна колико сличних мисли и осјећања је на различите начине, другачијим стиховима написано, опјевано и прочитано. Пјесници и пјесникиње стварају стално, сваког часа негдје на папир бива утиснут који стих, пером, оловком, писаћом машином или тастатуром на телефону. Сваког часа, од неколико милијарди људи, негдје неко чита неки стих и проналази или губи себе у поезији.

Сваки читалац тражи нешто другачије у ономе што чита, и свако се пронађе или изгуби у нечијим ријечима. Поводом данашњег Свјетског дана поезије, који се обиљежава од 1999. године, у освит прољећа и ведрих, сунчаних дана, за читаоце “Гласа Српске” изабрали смо неколико књига поезије, јер дијељење писане ријечи са другима је само мали допринос свакодневном суживоту с књижевношћу, којој нису потребни датуми, ни одређени дани да би била читана и дијељена.

“Кора”, Васко Попа 

Васко Попа један је од најзначајнијих српских пјесника, од чије смрти је прошле године обиљежено тридесет година, а од чијег рођења ће ове године бити обиљежен читав један вијек. Ове године и присутност његове поезије данас показују једну малу вјечност коју сама поезија одржава, у различитим временима.

“Кора” је објављена 1953. године и једна је од најбољих збирки пјесама у српској књижевности. Састоји се из четири цјелине: Опседнута ведрина, Предели, Списак и Далеко у нама. Ова збирка од своје објаве до данас оставила је траг на многе генерације читалаца и била инспирација, али и тема расправа многим пјесницима и тумачима књижевности.

“Водич кроз пожаре”, Огњенка Лакићевић

Збирка пјесама “Водич кроз пожаре” пјесникиње и музичарке Огњенке Лакићевић објављена је 2019. године у издању “Лома”.

- Живот се понекад чини као опустошен и опожарен крајолик. Морамо научити кретати се у таквом окружењу како бисмо се барем надали да ћемо пронаћи излаз. О таквој потрази говоре пјесме из нове збирке Огњенке Лакићевић. То је мала, особна побуна против пакла који сви заједно стварамо - забиљежио је о “Водичу кроз пожаре” уредник издања, пјесник Марко Томаш.

Огњенка Лакићевић ауторка је и збирки “Испод степеништа”, “Улубљења”, “Љубавна писма Гуглу” и “Троје”.

“Шифра”, Хорхе Луис Борхес

Хорхе Луис Борхес био је један од највећих свјетских књижевника и човјек који је поезијом, ка­о и прозом, оставио право књижевно благо свијету.

- Борхесова опорука је у наслову - живот је шифра, енигма, загонетка, баш као и оно што долази пре и после њега, велика тајна сачињена од коначног броја дана и часова које смо проживели, корака које смо начинили, књига које смо прочитали. Оно чему се млади Борхес дивио у Витменовој поезији, чежњи за људским братством, сада звучи у његовим сопственим стиховима, на један друкчији начин: “Шифра” је поезија трагичне ведрине - забиљежено је у српском издању ове књиге.

“Брод у боци”, Арсен Дедић

Прва збирка пјесама Арсена Дедића “Брод у боци” први пут је објављена далеке 1971. године, а обухвата пјесме и шансоне. Збирка је доживјела неколико издања и продата је у неколико десетина хиљада примјерака (до 1988. године продато је чак 80.000 примјерака).

- “Брод у боци” ће изненадити само оне који не знају да се Арсен Дедић у јавном животу најприје јавио пјесмама, нешто касније текстовима за забавне мелодије (потписујући их псеудонимом, да не би своје име идентификовао с једном дјелатношћу које су правила онемогућавала сваки стваралачки рад) и, напосљетку, као комплетан аутор шансона - забиљежио је у предговору Звонимир Голоб.

“Ја сам нико, а ти, ко си?”, Емили Дикинсон

Америчка пјесникиња Емили Дикинсон у свијету књижевности оставила је бројне пјесме које су читане, помињане и тумачене након више од 130 година од њене смрти. За живота је објавила само десет пјесама и једно писмо премда је написала више од 1.800 пјесама. Само неке од њих обједињене су збирком “Ја сам нико, а ти, ко си?”, која је 2016. године објављена у издању “Малог врта”, у преводу Александра Шурбатовића.

Осим Шурбатовића, пјесме Емили Дикинсон на српски језик преводили су Бранка и Иван. В. Лалић, Јасна Левингер, Марко Вешовић, Владимир Јагличић, Асја Бакић и други.

Догађаји

Поводом Свјетског дана поезије Народна и универзитетска библиотека Републике Српске организује данас дружење с писцима и читање поезије. Програм “Поеизиофон” уживо почиње у 12 часова.

- Сви су позвани да прочитају своју омиљену пјесму или да представе поезију коју су написали - поручују из НУБРС.

Српско-просвјетно и културно друштво “Просвјета” из Сребренице обиљежиће Свјетски дан поезије организовањем пјесничке вечери, чији програм ће почети вечерас у 17 часова у читаоници Народне библиотеке.

Овај дан биће обиљежен и у библиотеци Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци вечерас у 18.30 часова, те у појединим градовима у Републици Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.