Писцима недостаје Мешина храброст
Бањалука - "Љубав је прилично неувјерљива. Можда она постоји у животу, али није тако честа. Зато је треба и те како доказивати. Зло не треба доказивати. Оно је сувише често и сувише је присутно у нашем искуству. Довољно га је поменути и људи вјерују."
Сувишно је ријечима покушавати објаснити ко је био човјек који је невјероватно дубоко, снагом оног нечег неописивог, што ријетки носе у себи, "заронио" отворених очију у срце, мисли, живот и сва она осјећања, стања и појаве која нас окружују. Кроз своја дјела их је оживио, тако да их можемо јасно видјети. И не каже се узалуд и често: "Један је Меша Селимовић". Данас, на дан када је рођен, прије 106 година, давне 1910. године, представници млађе генерације писаца из Бањалуке за "Глас Српске" подијелили су своје мишљење и доживљај овог човјека, који је себе као величину исписао својим дјелима.
- Мехмедалијина дјела, односно опус Селимовићев који сам прочитао је на мене, као читаоца, оставио утисак једне од највреднијих фигура које су писале на нашим просторима. Често стављан иза Андрића, по сензибилитету ми је свакако дражи - рекао је писац Данијел Гатарић.
Како каже, не смије не споменути "Дервиш и смрт", који сматрају најбољим романом написаним код нас.
- Једна од тема, писање, које га прожима ми је као аутору много значила. Нажалост и Селимовић као писац из југословенског периода често бива рабљен у погрешне сврхе, као и већина других књижевника тог времена - прича Гатарић.
Издвојио је и роман "Тишине", који у двије ријечи говори о самоћи и несналажењу, писан у првом лицу човјека у рату.
- И да парафразирам лика из романа: "Издвојен, а не усамљен плашим се празног простора, не знам више шта могу да будем, а ја нећу то. Хоћу да не стрепим од празнине". Поготово често описивање и преиспитивање психичких стања и љубави као рјешења изласка из њих могу бити препорука младима да му дају повјерење у ова неолиберална брзоконзумирајућа времена, гдје је систем вриједности оптерећенији материјализмом и популарношћу више но икад - додао је Гатарић.
Истакао је Селимовићеву храброст у критици власти и очувању достојанства.
- То је нешто на шта би требало да се угледају данашњи писци. Да додам и то да је по госпару В. Јеротићу и сам Селимовић западао приватно у тешка психичка стања што даје још јачи печат на аутентичности и сврсисходности дјела, иако по основним аксиомима књижевности то није битно, људи од књиге су гладни истине, тако да није на одмет знати - закључио је овај млади писац.
Љубав на прво читање Мешиних дјела, као школске лектире, није се десила између књижевника Берислава Благојевића и Селимовића.
- Међутим, касније сам се у неколико наврата враћао "Тврђави" и роману "Дервиш и смрт", сваки пут откривајући нове слојеве. Као читалац уживао сам и читајући "Тишине", помало неоправдано запостављено дјело. Што се тиче Селимовићевог утицаја на моје стваралаштво, мислим да је оно донекле присутно, али на подсвјесном, индиректном нивоу. У сваком случају, дјело Меше Селимовића значајно је за сваког заљубљеника у читање (и размишљање) - казао је Благојевић.
"Тврђава"
Уживала сам у његовим књигама. Мени лично "Тврђава" је била књига која ми је улијевала наду и оптимизам. Она слави однос између мушкарца и жене и поручује да та љубав може да буде уточиште и тврђава између мужа и жене, уз помоћ које човјек може да прође кроз разне недаће и да, уколико се искрено предајемо, та љубав може бити тврђава која штити од цијелог свијета - рекла је књижевница Александра Чворовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
