Писац за којег је ћирилица била најсавршеније писмо

Сматрао је тако нобеловац, велики ирски драмски писац, романсијер, есејиста, новинар, књижевни, позоришни, музички критичар, друштвено ангажовани интелектуалац, човјек снажне, издржљиве природе, Џорџ Бернард Шо. Књижевна јавност сутра ће обиљежити дан његовог рођења, а за српски језик и културу био је значајан јер је увијек истицао и сматрао да је ћирилица најсавршеније писмо на свијету и један заокружен и логичан систем. У свом тестаменту оставио је новчани износ (£367,233 13с) Енглезу који успије да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас).

Био је и неуморни радник у свакој области којом се бавио, проницљивог, смјелог духа, отворен и искрено убијеђен у исправност својих ставова, критичан до подсмијеха и подсмјешљив до цинизма, колико хваљен толико и нападан, увијек је био спреман да тражи узроке појава и да о томе излаже - за говорницом или у својим текстовима.

Рођен је у Даблину 26. јула 1856. године. Касније се преселио у Лондон, гдје се школовао на Британском музеју, док је неколико његових новела објављено у малим социјалистичким магазинима. Књижевну каријеру почео писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним дјелима. Циник бритког ума, помало запуштеног изгледа и дуге браде. Идеалиста оригиналних изјава, јунак многих анегдота и најзначајнији драмски писац двадесетог вијека. Све ово чини непоновљиву личност Бернарда Шоа, чије драме ни данас не губе на важности. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1925. године, а преминуо је 2. новембра 1950.

Мисли и изреке

* Људи који немају никаквог порока спадају и у људе који имају мало врлина.

* Слобода значи одговорност. Зато је се већина људи боји.

* Жене које мисле, јесу жене на које се обично не мисли.

* Мушкарци прижељкују све оно што немају, а жене само оно што имају друге жене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.