Писац који је комедијама исмијавао мане друштва
Један од највећих српских комедиографа свих времена Јован Стерија Поповић умро је 10. марта 1856. године, а нјегове комедије живе и данас.
Иако се сматра оснивачем српске драме, он је много важнији као комедиограф, јер се ту огледао нјегов кнјижевни талент.
Комедије "Лажа и паралажа","Тврдица", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Женидба и удадба", "Кир Јанја", "Родолјупци", "Београд некад и сад" - и данас су редовне на репертоарима српских позоришта.
Јован Стерија Поповић је у својим комедијима исмијавао мане тадашнјег друштва, нарочито помодарство и надриученост.
Послије завршених студија права у Кежмарку у Словачкој, радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду.
Као начелник Министарства просвјете Србије обавио је пионирски рад у организованју школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја.
Учествовао је у организованју првог београдског театра који је отворен извођенјем нјегове трагедије "Смрт Стефана Дечанског". У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност.
У комедији, сматрају критичари, Стерија је надмашио све оно што је у српској кнјижевности створено прије њега.
Он је писац са великом књижевном културом; он је први објективно и критички посматрао савремени живот српског друштва.
У склопу обиљежавања 150 година од рођења и 100 година од смрти Јована Стерије Поповића у Новом Саду је 1956. године основан фестивал "Стеријино позорје".
И данас, овај фестивал, на коме позоришта из земље и иностранства учествују са делима српских и страних писаца важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
