Писац Бранислав Јанковић: Књижевна завјера о убиству књаза Милоша
Београд - Убиство књаза Милоша Обреновића којим започиње роман, одличан је начин да створите књижевну заверу и упутите читаоце на својеврсно путовање откривања убице и његових мотива. А мотиве за убиство оца нације имали су многи.
Рекао је ово у разговору за "Глас Српске" књижевник Бранислав Јанковић чији је нови роман "Ветрови зла" недавно објавила београдска издавачка кућа "Лагуна".
- Писање детективског романа изискује велику обазривост јер сваком лику морате дати улогу у причи, сваки детаљ мора имати своје место, заплет мора бити добар, расплет још бољи. У оваквим књигама писац мора да буде и жртва и сведок и убица. Мислим да су Обреновићи и даље запретени, не велом, већ зидом тајни. То ми је дало одличну подлогу да спојим стварност и фикцију, да покушам да читаоцима пренесем слику Србије деветнаестог века, виђену другачијим очима од историјских уџбеника - рекао је Јанковић.
Он истиче да је добио прилику да се сложи или не са чињеницама о том периоду и тој династији. Да нападне или одбрани.
- Цео период њихове владавине обележен је политичким интригама, ратовима за ослобођење, атентатима, а са друге стране и уметношћу, поезијом и сликарством, архитектуром. За разлику од Карађорђевића били су династија јаких страсти. То их је и убило - напомиње књижевник.
Посебно је интригантан главни лик његове приче, Јеврем Утвић, а Јанковић каже да је он неко ко нас гледа сваког јутра из огледала.
- Можда не личи на нас, али смо сасвим сигурни да то јесмо ми. И онако рашчупан и неиспаван, и касније нашминкан и дотеран. Јеврем је позитивац са манама или негативац са врлинама, изаберите у чему се више налазите и шта лакше пада вашој савести. Он је и божанско и ђаволско у нама. Неко ко убија и спасава, љути се и плаче, воли и мрзи, хули и моли се... препун је антагонизама тако својственим људима са ових простора. Зато га читаоци презиру и воле у исто време. Јеврем Утвић сам и ја и ви што ово читате - појашњава Јанковић.
У "Ветровима зла" писац је посебну пажњу посветио и женама из династије Обреновић. Како је истакао Јанковић, истражујући династију Обреновић био је изненађен чињеницом да су жене те породице, почевши од баба Вишње, мајке Милоша Обреновића, преко његове жене чубице, па до кћерке Савке и братанице Анке, биле изузетно јаке жене, оне које су, без имало претјеривања, прилично утицале на изглед тадашње Србије.
- Чак су и наложнице Милоша Обреновића, а било их је много, попут Јелене Хербез, имале своју, не малу улогу, у историји Србије. Већина женских ликова у овој књизи је постојала и понекад ми се чини, била јача од својих мушкараца. Биле су то жене, да не прескочим Наталију Обреновић и Драгу Машин, које су Европу довеле у Србију, како својим врлинама тако и својим гресима - каже писац.
Као писац, како је истакао Јанковић, историјске чињенице користио је само као "украс, лепо изрезбарени, дрвени рам око приче".
- Оне су скица, модел око којег ширим своју имагинацију. То је једна од фасцинирајућих ствари када сте аутор романа: стварате нове светове у којима важе само ваша правила. Волим да се играм тиме и да мењам историју. Уосталом, ко нам гарантује да је та "призната" историја тачна? Можда је некад фикција писца истинитија од понуђених чињеница - закључује Бранислав Јанковић.
Нова књига
- Пристајући да будем писац, иако има толико лепших и бољих избора у животу, ја морам и хоћу да пишем. У новој књизи ћу узаћи из историје и предања у савремено доба. Биће то прича о жени која након убиства бежи и почиње да се скрива у манастиру као лажна монахиња - најавио је Бранислав Јанковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
