Певуља: Његош нам се непрестано обраћа
Бањалука - Нови број бањалучког часописа за књижевност, науку и културу "Крајина" у цјелости је посвећен обиљежавању двјестогодишњице рођења Петра Другог Петровића Његоша.
На корицама 49. часописа је фотографија реплике споменика Његошу, рад вајара Сретена Стојановића, који је недавно откривен у Андрићграду. Цијели број "Крајине" илустрован је са више различитих фотографија овог споменика.
- Нова "Крајина" садржи укупно 12 текстова, од тога девет потпуно нових, на чему се концепцијски инсистирало. Раније су објављена само три текста, а и њих смо пажљиво одабрали - рекао је главни уредник часописа "Крајина" Душко Певуља.
Каже да је међу њима рад Милована Данојлића у којем се говори о савремености и актуелности Његошевој и текст Николе Кољевића у којем се владика Данило пореди са Шекспировим "Хамлетом".
- Рад Роланда Кларка први пут је преведен са енглеског језика и драгоцјен је као потврда још увијек живог интересовања и једног мање-више типичног погледа на Његошево дјело са западних страна - каже Певуља.
Аутори радова о Његошу у новом броју "Крајине" су Рајко Петров Ного, Ранко Поповић, Мило Ломпар, Давор Миличевић, Младенко Саџак, Милка Рисовић, Жељко Грујић, Зоран Костић и Душко Певуља.
У различитим радовима аутори, свако из свог угла, анализирају Његошево дјело, с тим да је највише пажње поклоњено најпознатијем Његошевом дјелу "Горском вијенцу".
- Његош је, како је истакнуто у више текстова, данас савремен и жив пјесник, класик који нам се непрестано обраћа. Висока умјетничка својства, сложеност и слојевитост Његошевог опуса, омогућавају готово неисцрпне приступе и могућности његовог тумачења - казао је Певуља.
Додаје да је у новом броју часописа истакнут Његошев највиши статус у историји српске књижевности.
- То су истицали већ његови савременици, у првим књижевноисторијским оцјенама његовог дјела, а касније само потврђивали бројни други истраживачи различитих интересовања и усмјерења - подсјетио је Певуља.
"Крајина" се на овај начин придружила обиљежавању важног јубилеја и још једном освијетлила Његошев лик и дјело.
- Иако велики синтетизатор, у чијем дјелу су присутни трагови утицаја српске традиције, лектире и мотива карактеристичних за европску књижевност његовог доба, Његош је, на тој подлози, израстао као потпуно самосвојна фигура, која утемељује највише парадигматичне обрасце цјелокупне српске културе и духовности - рекао је Певуља.
Искуства
- Његошева мисаона, умјетничка и пјесничка искуства су, како у своме раду наглашава Мило Ломпар, многооблична. Зато се може говорити о историјском, метафизичком и модерном стадијуму у Његошевом пјесништву и о њиховој умјетничкој легитимизацији - каже Душко Певуља.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
