Петра Коснић, умјетница, за “Глас Српске” у сусрет изложби “Агиос” у Бањалуци: Иконопис није позив, већ призив
БАЊАЛУКА - Опус мог рада је византијска икона и све радим тако да кроз моје, како ликовно тако и теолошко знање успем да стилизујем икону, а да останем у византијском канону. Техника у којој су рађене иконе је јајчана емулзија са природним пигментима и 24 каратним златом.
Овако је разговор за “Глас Српске” започела умјетница, иконописац Петра Коснић, говорећи о иконама које ствара, а које ће сутра бити представљене у Банском двору, на изложби “Агиос” која ће у 19 часова бити отворена у малом изложбеном салону. Коснићева се школовала у Милану (Accademia del Lucco), а након тога студирала је на Академији СПЦ за уметност и консервацију. Паралелно је студирала Православни богословски факултет Универзитета у Београду гдје је завршила основне и мастер студије, а тренутно је на докторским студијама на катедри за литургику.
- Ова изложба, осим појединих нових икона, у истом саставу имала је посећене и успешне презентације у Улцињу, Бару, Тивту, Будви, Никшићу, Димитровграду, Београду и Требињу. Радујем се сусрету и упознавању са публиком у Бањалуци. Част ми је да их позовем на свечано отварање где ће моћи и да ми поставе питања везано за саме иконе и да се мало боље упознамо - рекла је она и додала да јој је школовање на теолошком факултету помогло да уђе у суштину онога што је научила на академији.
Поставка обухвата 21 икону малог формата, а како она каже, све су повезане символом вјере и главна нит која их спаја је то што су живе, јер оживљавају ликове светитеља.
- Пред иконом сваки верник прича са Богом на свој начин и зато икона мора да буде одраз суштине вере. Свака икона је мој лични рад, моје уметничко виђење, а не копирање са предлошка. Иконописци би док раде требало да буду у молитвеном стању уз постовање православних обичаја и канона. Кроз иконописца делује Свети дух, као инспирација и благодат, кроз чисто срце. Иконе су управо живе, зато се зове живопис јер ми оживљавамо лик светитеља којег сликамо и којем се молимо - објаснила је она.
Према њеним ријечима, тај благодат Светог духа надахњује сваког иконописца.
- Увек приступам раду тако што се добро припремим и истражим како су стари мајстори радили, а онда направим скице и полако крећем у рад. Остало долази само од себе, прво цртеж, онда боје, и слагање у композицију. Сваки иконописац мора да буде и изврстан цртач да би поставио тему - рекла је Коснићева.
Према њеном мишљењу, иконописац није позив већ призив и сви они који изаберу да стварају иконе морају, осим ликовног талента, да се школују духовно.
- Читањем и тумачењем Светог писма, као сто сам назив каже, ми читамо свете речи. Онда читамо и житија светих, на тај начин их оживљавамо. Све то заједно даје иконописцима снагу да на иконама сликају ангела у телу. Иконописац мора да напредује у духу школовањем и учењем и да онда уз све технике сликарства, то што је суштаствено, мистично пренесе на платно или даску - закључује она и додаје да је то једна симбиоза са благодати Светог духа.
Св. Јован Шангајски
Коснићева каже да је свети Јован Шангајски њен омиљени светитељ и да се та икона налази код њене мајке и да је и њена омиљена.
- Сигурна сам да ће ваши читаоци пронаћи свако за себе икону која му се највише допада и зато бих волела да што више људи дође на само отварање - истакла је она.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
