Петар Видаковић, сликар и иконописац, за “Глас Српске”: Напајам се коријенима из којих сам поникао

Илијана Божић
Петар Видаковић, сликар и иконописац, за “Глас Српске”: Напајам се коријенима из којих сам поникао

БАЊАЛУКА - Моје сликарство је засновано на околини из које сам поникао. Чувати идентитет сматрам једном важном ствари. У неку руку имам обавезу према тој средини, ту су ми коријени, ту се напајам.

Казао је то за “Глас Српске” сликар и иконописац Петар Видаковић говорећи о темама својих радова. Током овог разговора дотакли смо се и иконописа, а како је казао, сада ради на серији слика које треба да представе покошену пшеницу, јечам, кукурузе, што би наш народ рекао стрњик.

- Идеја је настала прошлог љета, угледао сам један кадар гдје је сунце падало на сламу и то више није била слама, толико жутих, наранџастих и црвених. Несвакидашњи призор који је пробудио идеју. Тај кадар је представио живот, рад и патњу коју човјек може искусити. Тако сам почео са мањим скицама, цртежима које сам правио на њивама и скупљао материјале за веће композиције - објаснио је Видаковић и додао да већ неко вријеме слика платна у атељеу.

Осврћући се на иконопис, испричао нам је да са овом врстом умјетности креће од дјетињства. Наиме, Видаковић је са десет година ушао у свијет иконе, тако да је иконопис оставио много трага на његово стваралаштво.

- Потреба за сликањем свјетлости која је присутна на мојим сликама, вјерујем да има коријене у икони. Као што знамо, икона и представља свјетлост, ону небеску. Што се тиче изазова, прва мисао са којом полазим је да ће се сутра неко молити пред иконом коју сам насликао и то је одговорност. Постоји много ствари на које човјек мора бити спреман прије него што крене да живопише храм - рекао је он.

Нагласио је да, када сте у атељеу, ви околину прилагођавате себи, намјештате штафелај, платно, гријање и правите да вам буде што удобније.

- Када сте у храму, ви се прилагођавате околини, прва је скела, висина, поготово ако постоји страх, и сам сам имао проблема са висином док га нисам савладао. Не можете да утичете на зид да га исправите, свјетлост је ограничена, а временски услови доста утичу. Када научите да се сналазите у таквој околини, очврснете, много сте спретнији. С друге стране, ту је вјера без које је овај посао  узалудно радити - истакао је он.

Према његовим ријечима, пост и молитва су неизоставни дио овог посла јер, како је казао, подвиг је да као сликар изнесете посао осликавања храма, а потребно је смирење и истрајност. Ријеч је о процесу који траје, цркве се сликају и по неколико година.

Говорећи о техникама савремених и старијих иконописаца, Видаковић је испричао да се и даље користе традиционалне технике попут јајчане темпере и фреско-сликарства, али су у употреби и нове технике, најчешће на бази акрила, посебно ако се ради о зидном сликарству.

- Традиционалне технике захтијевају доста припрема. Процес израде иконе или фреске је дужи и потребна је вјештина. Ријетко шта може да надмаши љепоту јајчане темпере на дрвеном носиоцу. Када радите на том принцип,  не сликате само икону, стварате је од почетка, спремате даску, препратуру, лијепите злато и као врхунац долази осликавање лика - објаснио је он.

Истакао је су препратура, пигменти и везива природни и све се налази свуда око нас.

- У таквим ситуацијама више дате себе. Те технике су доказане, наши манастири су били уништавани, без крова, а фреске су опстале. Треба његовати и чувати такав начин израде, али и прихватити и нове начине - казао је Видаковић.

Испричао нам је да су честе критике да иконопис тражи шаблон и додао да, ако се мало боље упознамо, видимо да то није истина.

- Постоје канони који се морају поштовати,  јер иконе су саставни дио литургије. То се најчешће огледа у распореду композиција, приказу светитеља. Ипак, ту постоји доста простора да живописац буде креативан и слободан да испољи своју идеју и визију - навео је он.

Нагласио је да кроз историју можемо видјети да је икона попримила облике културе у коју је долазила. Према његовим ријечима, суштина је увијек  остајала иста, али стилови су се мијењали, што можемо да видимо на руским, грчким па и нашим иконама јер све оне имају карактерну црту, другачији начин израде, али је суштина иста.

- Данас поред класичног приступа икони можемо видјети и другачија тумачења, савремена, у виду употребе материјала, посебно колорита, композиције, али идеја је увијек непромијењена - додао је он.

Дотакли смо се и савременог сликарства, а Видаковић је казао да савремена сцена нуди нека нова рјешења, нове начине гледања, те да је на умјетнику да ради, да се бори и да истраје, а квалитет ће изаћи на видјело.

Мотивација

Он је истакао да мотивација долази када се најмање нада, у аутомобилу, док шета пса, док држи час или слика у цркви, јави се потреба за стварањем.

- Дође идеја шта бих могао да сликам, гдје бих ишао. Доста времена проводим у пејзажу, сва моја платна настају на основу скица које сам направио у природи. Некад случајно налетим на занимљиво рјешење и ако немам блок за скицирање, онда запишем шта сам видио, осјетио, такве ствари значе у даљем стварању. Сликање у природи ми одговара јер стално мијењам окружење и не могу да утичем на призор, тако имам осјећај као да сваки пут сликам нешто ново иако сам неке предјеле радио више пута у различитим временским интервалима - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана