Петар Пан зачарао умјетнике

Магична прича о дјечаку који упорно одбија да одрасте, Петру Пану, симпатичној дјевојчици Венди и неодољиво шармантној вили Звончици освојила је читаоце, али и умјетнике који се увијек изнова враћају овој авантури. Баријеви путеви који воде кроз чаробни свијет маште више пута претворили су његову причу у представу или филм. Најпознатији је свакако цртани филм у продукцији студија "Дизни", који је малишане прошетао кроз чудесну земљу Недођију. Нова филмска верзија "Петра Пана" биће премијерно приказана у децембру, а амерички глумац и добитник "Оскара" Кристофер Вокен наћи ће се у кожи злог капетана Куке, највећег непријатеља вјечног дјечака. Још није познато ко ће играти дјечака који никада не одраста, али је најављено да ће то сигурно бити жена.

Познато је да је Бари дошао на идеју за лик Пана 1897. године, пошто је на некој свечаној вечери упознао Силвију Дејвис, а затим се спријатељио са њеном породицом, посебно се вежући за њиховог шестогодишњег сина Џорџа. Тема вјечитог дјетињства родила се током његовог дружења са дјецом из породице Дејвис. Писац је створио лик који лако успоставља контакт са малишанима, а јунак је добио име по Џорџовом брату Петру, а презиме по древном богу шума, Пану. Тако је настао Петар Пан. Лик се први пут појавио у роману за одрасле "Бијела птичица" 1902. године, а Беријеви издавачи су поглавља из те књиге која говоре о Пану објавили у посебној причи, "Петар Пан у Кенсингтонским вртовима".

У тој причи вјечни дјечак сваки дан полијеће из своје собе, доживљава разне пустоловине и враћа се кући на спавање. Међутим, једнога дана он не долази кући већ остаје "тамо негдје" цијелу годину. Када се напокон врати, Петар угледа мајку како се брине о неком новом дјетету. Ову цртицу писац је узео из властитог дјетињства. Наиме, његова је мајка постала удаљена и хладна послије преране смрти Беријевог старијег брата Дејвида, па је на њега вршила притисак да одрасте прије него што је он за то био спреман. Послије изузетно успјешног игроказа из 1904, прича је проширена и објављена 1911. године као роман за дјецу "Петар и Венди". Касније се појавио у многим филмским, позоришним и телевизијским адаптацијама, од којих је највећу популарност постигао "Дизнијев" цртаћ из 1953, а у новије вријеме играни филм у режији П. Ј. Хогана из 2003. године.

Претпоставља се да је Бери створио бајку какву је вјероватно и сам желио да чује када је био дијете, а с намјером да је касније исприча потомцима које никада није имао. "Петар Пан" је заправо прича о животу као великој прижељкиваној и очаравајућој пустоловини, који је сушта супротност конвенционалном, озбиљном ставу о животу који се своди на преданост послу и свакидашњим активностима.

Чињеница је да су адаптације бројним глумцима омогућиле да се прославе играјући Петра Пана, а међу њима свакако треба истаћи Мери Мартин, од 1954. до 1961. године. Послије анимиране верзије Звончица је постала "Дизнијев" заштитни знак на најавној шпици за ТВ серију под називом "Чудесни Дизнијев свијет".

Дјечије позориште РС

Представа "Петар Пан" постављена је 2008. године на сцену Дјечијег позоришта Републике Српске у Бањалуци. Драматизацију је радио Игор Бојовић, а режију Југ Радивојевић. Комад је успјешно игран неколико сезона на радост бројних малишана. Вјечитог дјечака играо је Слободан Перишић, Звончицу Сања Грујић, а Венди Ана Анђелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.