Петар Билбија, композитор, за “Глас Српске”: Умјетност и технологија савршен спој

Овако је разговор за “Глас Српске” започео бањалучки композитор Петар Билбија, говорећи о ауторском пројекту “АЗИМУТ - електроника уживо за 3Д звук и видео”, који ће бити представљен 28. фебруара од 20 часова у концертној дворани Банског двора.

- Што се тиче 3Д звука он се углавном користи у биоскопима и индустрији забаве, а мени је дјеловало као одлично и неискориштено поље дјеловања за неку врсту ауторског музичко-визуелног израза. Пошто је ова техника “амбисониц” просторног звука поприлично нова и у свијету, а поготово у форми извођења уживо то је био један дуг процес пун креативног и технолошког истраживања - додаје Билбија.

ГЛАС: Пројекат ће бити представљен у занимљивој поставци, са кружним аудиторијумом, радијалним озвучењем. Како бисте објаснили овај начин представљања и шта је то што посјетиоци могу да очекују?

БИЛБИЈА: Оно што музику за 3Д звук највише разликује од неког другог концерта јесте да поред мелодије, боје звука, ритма постоји још један параметар, а то је позиција извора сваког појединачног звука. Та позиција је при томе покретна, статична анимирана у зависности од композиције тако да је публика у једном кружном звучном пољу унутар којег се звукови, мелодије и ритмови, такође, ритмички крећу у простору. Тиме добијамо сензорно интензиван доживљај и осјећај уроњености у музику, а оно што је још занимљиво јесте то да је на свакој позицији у аудиторијуму звук другачији, тако да свако слуша своју сопствену композицију у зависности од положаја, односно азимута унутар круга. Поред музике ту је и видео-рад који је саставни дио овог концерта. Оно што треба додати јесте то да је форма искомпонована тако да се импровизује и свира уживо у датом тренутку, што даје још један елемент непредвидљивости, односно модуларности.

ГЛАС: С обзиром на то да је ово један облик истраживања дизајна звука и просторне поставке музике, шта бисте рекли да је у ствари закључак једног таквог истраживања? И која би, осим умјетничке, била примјена оваквог приступа музици и звуку?

БИЛБИЈА: Азимут као ријеч представља правац и чини ми се да је овај правац технолошког развоја звука, који уноси просторну позицију у звучном пољу као додатну карактеристику заправо даје могућности у компоновању музике, које још нису пуно истражене нити искориштене. Техника је постојала већ неко вријеме, али је била доступна само малом броју људи. Свакако да ће се поред ауторског израза користити највише за технологије као што су виртуелна стварност (VR – virtual reality) и проширена стварност (AR – augmented reality).

ГЛАС: Шта је јединствено и другачије у оваквом приступу? И како појмити 3Д звук, тачније, колико је уопште појам створити такво звучно искуство у простору као што је концертна дворана Банског двора?

БИЛБИЈА: Другачије је то што се сваки звук може анимирати по 3Д пољу, дакле постављати у различите позиције и правити кретњу у односу на слушаоца, најбаналније објашњено као да звукови и инструменти имају кореографију у којој осим што свирају, они и лете односно помјерају се око слушаоца. За ову прилику концертна дворана Банског двора је поред своје акустике и димензија била најпогоднија за овакав концерт у Бањалуци.

Међутим, свакако морам овом приликом захвалити и директору Банског двора господину Младену Матовићу, који је препознао овај пројекат и омогућио да се он реализује баш у Банском двору.

ГЛАС: Зашто је Вама као ствараоцу посебно интересантно бавити се оваквим представљањем музике и колико је сама електронска музика (не)истражено поље?

БИЛБИЈА: Увијек ме је занимало истраживање у музици у правцима боје звука, текстуре, ритмике итд, а електронска музика, поготово просторна, даје ми велику палету алата и могућности да се изражавам. Удружење грађана “Fluks Lab”, чији сам члан у свом статуту има као један од поља дјеловања афирмацију и промоцију дигиталне умјетности, као и повезивање умјетности и технологије. Електронска музика је настала крајем 19. и почетком 20. вијека, али се код нас још посматра кроз уску нишу клупске музике, која је један од њених праваца, али не и једини. Иако је технологија овог концерта нова и у свијету требало би да је  нормално да се у Бањалуци у 2024. години у Банском двору деси концерт за електронску музику уживо у 3Д “ambisonic” формату.

ГЛАС: Компоновали сте музику за десетине представа у Народном позоришту Републике Српске, Дјечијем позоришту Републике Српске, “Јазавцу” итд. Како приступате стварању намјенске музике и колико је то велико поље за игру? Шта Вам је, у том смислу, до сада било најдраже и најзахтјевније за компоновање?

БИЛБИЈА: Музика за позориште је посебна у томе што је представа живи чин на сцени, а музика је један од драмских елемената. У том контексту она мора да буде довољно прецизна, да доприноси драмској радњи, али опет и не стриктна јер не треба у својој форми да ограничава глумце који сваки пут изводе представу на посебан начин, у датом тренутку. Оно што је мени посебно драго је што цијели процес прође брзо од идеје до реализације. Обично код компоновања музике прође дуго времена од саме идеје, до самог компоновања и реакције публике. У позоришту то све буде сажето у краћи период и та динамика је за мене драгоцјена.

ГЛАС: За кога бисте рекли да је утицао на Вас у смислу усмјеравања, било да је ријеч о компоновању за серије или представе и одредио Вас на неки начин?

БИЛБИЈА: “Soulseek” и “The Pirate Bay”.

“Кожа”

ГЛАС: Осим овог пројекта, нешто на чему сте недавно радили јесте музика за серију “Кожа” (као и музика за остале дијелове трилогије - “Месо” и “Кости”). Сада када је трилогија завршена како бисте описали рад и компоновање музике за ову серију и све теме које она носи?

БИЛБИЈА: То је био један дуг процес којег сам радио са уживањем. Са Сашом Хајдуковићем сарађујем још од студентских дана тако да се ми добро познајемо и добро функционишемо. Драго ми је да су серије наишле на такве реакције код публике и мислим да је важно да је нешто што је направљено у Бањалуци успјело да дође до веома много људи са нашег говорног подручја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.