Петар Бенчина, глумац, за “Глас Српске”: Довољно да се деси револуција унутар једног човјека

Миланка Митрић
Петар Бенчина, глумац, за “Глас Српске”: Довољно да се деси револуција унутар једног човјека

Позориште може да донесе прочишћење, као и увек, појединцу. Довољна је револуција унутар једног човека. То и јесте оно чиме се ми посредно бавимо.

У позориште долазе људи који имају потребу и сјајно је што их је све више. Позоришта су пуна. Људи воле да побегну у неки смисао. Да виде туђи живот који их се дубоко тиче и који их мења. Сви људи у сали су саучесници и без њих нема позоришта.

Испричао је ово у разговору за “Глас Српске” глумац Петар Бенчина, кога смо имали прилике да гледамо у серијама “Жигосани у рекету”, “Санта Мариа делла Салуте”, “Војна академија”, а бањалучка публика прије неколико мјесеци и у представи Београдског драмског позоришта “Црна кутија”, на Фестивалу глумца “Заплет”.

Осврнувши се на улоге, позориште, серије, Бенчина је, између осталог, и за “Глас Српске” потврдио да није тачно да је њему повјерена улога младог Јосипа Броза Тита у другој сезони серије “Сенке над Балканом”, као што су медији нагађали.

- Та улога ми заиста није понуђена. То је један од најконтроверзнијих људи 20. века и то је свакако врло узбудљиво за оног ко га буде тумачио - казао је Бенчина.

ГЛАС: У којој улози, од свих Ваших улога до сада, мислите да сте показали најбоље од себе? И постоји ли нека велика улога којој тежите, а још нисте имали прилику да је одиграте?

БЕНЧИНА: Настојим да увек дам све од себе. Улога коју бих волео да играм нема име и презиме. Волео бих да играм незнане јунаке, неке заборављене или измишљене јунаке свог доба, али и антијунаке.

ГЛАС: Покушавате ли да увијек до краја разумијете лик који играте, био он зликовац или не?

БЕНЧИНА: То ме највише инспирише, да откријем ону другу страну, ону коју други не виде код човека или је наизглед добро скривена или нешто што сам лик није свестан да јесте. Неочекивани преокрет. Оно што је субверзивно.

ГЛАС: Мислите ли да смо почели да идемо ка стварању неког бољег и квалитетнијег серијског програма у односу на неко раније вријеме? Шта је то што недостаје, уопште, том серијском програму код нас (у региону) у односу на неке свјетске трендове?

БЕНЧИНА: Свакако. Продукција је већа и ради се више. Можда је то пут да се дође до квалитетнијих ствари, кроз конкуренцију. Ми јесмо далеко од светске продукције свакако јер ствар је у приступу и у новцу. Једно друго одређује. Наравно да ремек-дело може настати и без енормног буџета, али опет оно произлази из неког система. Серијски програм има снажан утицај. Погледајте само шта је учинила једна серија “Чернобиљ” од пет епизода. Планетарни утицај. А бави се темом која није ни забавна ни фикција.

ГЛАС: Колико успјешно је могуће пренијети знање, идеје, инспирацију неким новим глумачким нараштајима? И мислите ли да и данас имамо плодно тло да развијемо нека нова, велика глумачка имена?

БЕНЧИНА: Оно што је изазов је допрети до њих кроз суму интензивних садржаја ма какви они били. Сада су млади људи под опсадом, заправо у мрежи овој или оној, да им не наводим имена, и то у тренутку када треба да ураде највише за себе и у периоду када се успостављају. Они који се што пре отргну и украду време за себе имају највише шансе. Наравно да их има. На факултету драмских уметности имамо најквалитетнији избор, услове и систем који спроводе најеминентнији професори.

ГЛАС: Да ли умјетност може, мора и треба да се чита на политички начин?

БЕНЧИНА: Може, а и не мора.

ГЛАС: Како гледате на цензурисање умјетности? Да ли се кроз цензуру и забране поручује да је неопходно раздвајање живота од фикције, а не његово подражавање и критиковање у фикцији?

БЕНЧИНА: Против цензуре сам свакако, али оно што је подражавање неког живота није уметност. То је онда углавном лоша представа.

ГЛАС: У вртлогу свакодневице, бомбардовања и информацијама и негативношћу, у чему видите те неке мале и велике радости и зашто сви тако често заборављамо да цијенимо и уживамо баш у тим малим радостима?

БЕНЧИНА: Видим их у дружењу, у породици, у пријатељима и у некој малој доколици. Мислим да је добра и здрава мала доколица, неко време са собом самим. Наравно да је то већ клише, али јесу мале ствари најважније. Проверите кроз своја сећања чега се сећате с одушевљењем и милином.

Планови

ГЛАС: Што се тиче неких будућих улога и планова, постоји ли нешто ново што сада можете да откријете нашим читаоцима?

БЕНЧИНА: Оно што управо почињем, односно настављам да снимам, јесте серија “Жигосани у рекету”  Драгана Бјелогрлића. На факултету драмских уметности радим са новом класом и са професором Драганом Петровићем Пелетом од 15. септембра. И ту је и нова представа у Југословенском драмском позоришту.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана