Перица Ивановић, сликар за “Глас Српске”: Живјети и стварати из срца највећи успјех

Уласком у атеље овог сликара улазимо у свијет маште, примјећујемо да  на његовим радовима преовладавају веселе боје, те да зидове красе радови на којима је вјешта рука осликала птице, пијетлове, лептире, коње и разне пејзаже.

Перица Ивановић је у разговору за “Глас Српске” истакао да воли свој посао, те да је сликање за њега игра и уживање.

- Љубав, природа и живот су моја највећа инспирација, то неко унутрашње надахнуће које ме тјера да радим. Све слике шаљу позитивну поруку, јер бојама шаљем своју енергију. Желим да људи када погледају слику  виде љепшу, веселију страну живота, јер је има, она је  присутна. Доста људи на изложбе долази са дјецом, много дјеце воли да посјећује поставке што је за мене велика част и задовољство - рекао је Ивановић.

Будући да је мотив сове доминантан Ивановић је објаснио да је сликање ове животиње почело из анегдоте.

- Када сам припремао једну изложбу која је требало да буде у Аустрији, а која је захтијевала много рада и труда, у једном тренутку сам се погледао у огледалу и учинило ми се да личим на сову. Тако сам почео да их сликам. Заволио сам ту животињицу, а једном приликом у двориште мог атељеа је, можда не случајно, слетјела велика сова, за коју су ми из друштва за Заштиту животиња казали да је залутала са Урала - испричао је Ивановић.

Казао је да је сова дуго година била његов љубимац који га је непрестано инспирисао.

- Константно се кроз слике провлаче моје и њене очи, али и очи неких мени драгих особа. Поред тога инспиришу ме прозори и често их сликам, а кључ је мотив који покушавам да ставим гдје год могу јер кључеве обожавам од дјетињства - објаснио је Ивановић.

Поред ове врсте сликарства Ивановић се бави и иконописом, а осликао је 23 Храма Српске православне цркве.

- То је захтјевнији и тежи рад. Треба доста прецизности и стрпљења, али је духовно јако лијепо без осјећаја било какве тјескобе - истакао је Ивановић.

Говорећи о културно-умјетничкој ситуацији у Републици Српској он је нагласио да имамо много младих и квалитетних умјетника у свим областима којима је подршка неопходна.

- Млади ствараоци имају доста простора и могућности, али они сами морају да се боре за себе. Доста њих поклекне, заврше Академију  и ту се зауставе. Поприлично је тешко без подршке. Не знам како се она добија. Већ 30 година сам се борим за свој статус и успијевам у томе. Стога сматрам да свако може да успије у својој бранши - навео је Ивановић и поручио младим генерацијама да живе из срца и да буду оно што су осјетили да треба бити.

Године рада и труда биле су плодне па је своје радове излагао на 37 самосталних и неколико колективних изложби како у РС, БиХ тако и у Србији и Црној Гори. Његова дјела тренутно су изложена  на Филолошком факултету  у Бањалуци.

- Идеја је потекла од деканице Биљане Бабић. Ријеч је о тематској поставци. На сликама су заступљени пјесници Алекса Шантић, Јован Дучић, Душко Трифуновић, те писци Петар Кочић и Бранко Ћопић - казао је Ивановић.

Ситуација са вирусом корона омела је изложбе које је планирао да реализује.

- Ово је био чудан експеримент. Мој одбрамбени механизам ме тјерао да радим као да се ништа не дешава. Навикао сам да излажем међу људима и да се дружим са својом публиком, па ми то недостаје. Контакт и однос са публиком је важан у умјетности. Не правим класичне изложбе, волим да то буде заједничко дружење са ликовњацима, музичарима и припадницима разних умјетности. Надам се да ће се ситуација ускоро поправити - навео је Ивановић.

Како је истакао у наредном периоду планира још много изложби за које се нада да ће моћи да буду реализоване.

Књига

Ивановић је заједно са пријатељима израдио књигу која носи назив “Совине мудролије”.

- У њој је 80 слика сова, а испод сваке је мисао која је драга мојим пријатељима - навео је Ивановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.