Павел Сурови за „Глас“: Моје ратнице и анђели враћају се кући - у Српску

Сандра Кљајић
Павел Сурови за „Глас“: Моје ратнице и анђели враћају се кући - у Српску

БАЊАЛУКА – За мене је изложба у Музеју Републике Српске у Бањалуци испуњене мог сна да моје српске ратнице и анђели дођу тамо где им је огњиште - кући у Републику Српску, каже за „Глас Српске“ фотограф Павел Сурови.

Изложба "Трон" свјетски признатог графичког дизајнера и награђиваног фотографа из малог мјеста Кисач у Србији  биће доступна од 14. октобра до 14. новембра у Музеју Републике Српске.

Посјетиоци  ће моћи да виде фантастичне фотографије које приказују богатство различитости народних ношњи народа Балкана. Захваљујући њима, Сурови је широм свијета за кратко вријеме освојио више од 100 награда на престижним свјетским такмичењима.

-Долазим у Бањалуку са око 100 радова. Биће ту и фотографије великих формата, које су дугачке чак и по три метра. Моја изложба едукује, провоцира, учи о симболима и прича сакривену духовну причу која треба да се открије. Она је вишедимензионална. На првом нивоу откривамо ношњу, на другом видимо трансформацију, а трећи ниво је лик и прича коју сам желео да испричам. Велико хвала директору и људима из Музеја Републике Српске што су препознали квалитет и значај ове изложбе и позвали ме да гостујем – истакао је Сурови.

Напомиње да се фокусира на фотографисање народних ношња Срба из цијелог региона, али исто тако и  Словака, Мађара, Русина, Хрвата, Буњеваца, Румуна...

-Широј јавности можда није познато да све радим сам  - од идеје, креирања концепта, сценографије, одабира народних ношњи, те све до финалне реализације, односно фотографисања – истиче Сурови.

За „Глас“ открива да ће посјетиоци изложбе моћи да виде колико су га народне ношње Републике Српске инспирисале и гдје га је „фантазија одвела у филозофском и духовном при стварању дела“.

-Народна ношња Републике Српске је за мене јако инспиративна јер је највише слојевита преткана разним утицајима одевања са Балкану, Истока и Европе, а на њој су такође уткани и духовни хришћански симболи. Мене је она инспирисала да у свом виђењу направим сада већ култну фотографију „Темпларкa“, али и „Светог архангела Михаила“, „Књегињу Милицу“, „Монахињу“, „Пиратку“, „Римљанку“…  Не би било ни српских ратница, које су победиле у Русији да нисам посегао за народним ношњама Републике Српске – наглашава Сурови.

Рад Суровог је, како сам каже, специфична реинтерпретација народних ношњи као нематеријалног културног насљеђа, која смјело компонује традиционалне елементе приказујући их из оригиналне перспективе, која на специфичан начин мијења естетичне и традиционалне моделе.

-Трагам за идејом вечне лепоте, за духовном инспирацијом којом кроз надахнуће претварам у уметност, за сновима и недостижном вечношћу, за изразом који мења поглед на жену, религију, историју и традицију и, на послетку, за експериментом и филозофском игром која провоцира и мења укорењене догме и обрасце понашања – истакао је Сурови.

Вјештачка интелигенција

Павел Сурови већ неко вријеме експериментише и са радовима насталим уз помоћ вјештачке интелигенције.

-Прва награда у Паризу је разоткрила овај тајни пројекат, који сам требао да представим тек следеће године, али сада ми је приоритет нови модни пројекат. Почео сам да радим фото-тестове за нови опус под називом „П.С. Мира Бртка“. Назив представља спој два уметника и два света – Павела Суровог и Мире Бртке. Мира Бртка је једна од најпознатијних мултидисциплинарних уметница у Србији, али и у свету. Позната је као успешна ликовна уметница, модна креаторка, позоришна и филмска редитељка која је иза себе оставила велики опус уметничких дела у различитим дисциплинама. У новом пројекту фокусирам се на модне креације Мире Бртке, тј. њене надалеко познате хаљине, које интерпретирам из свог естетског и филозофског угла, али и покушавам да интерпретирам и објасним Мирину перспективу стварања хаљина. Преко модне фотографије свакој хаљини додајем контекст и душу – истиче Сурови.

Поред тога што фотографише, у новом пројекту наступа и као креативни директор, модни стилиста, мајстор свјетла и сценограф.

-Целокупна сценографија на сету је моја имагинација. Спајам неспојиво, додајем све „састојке“ који помажу објаснити филозофију хаљина Мире Бртке. Много својих средстава сам уложио у ствари да бих уопште могао испричати праву оду покојној Мири Бртки – нагласио је Сурови.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана