Павел Сурови, фотограф, дизајнер и политичар за „Глас“: И из малог села у Србији можете да освојите свијет

Каже то за "Глас Српске" фотограф, графички дизајнер и политичар Павел Сурови, који је посљедњих мјесеци освојио бројне награде за своје умјетничке фотографије народних ношњи из Србије, Српске и ФБиХ, а његов рад, однедавно, на изложби "Corona", могу да виде и становници Париза.

Овај свестрани становник малог мјеста Кисач у Србији, иначе дипломирани економиста и информатичар, за себе каже да је у души револуционар, духовно-милитантни варварин, мегаломан, визионар, филозоф, умјетник…

- Од шесте године сам у машти већ градио своје градове, државе, светове… Увек сам морао бити најбољи у свему у школи, па и у спорту и ликовном... Касније сам открио да могу да мењам естетику и поглед на свет. Захваљујући Богу и родитељима мој мозак још стално функционише, тако да где год да идем и посматрам околину, одмах примећујем све недостатке у сваком граду, држави, свету, институцији, законима и размишљам шта се може све променити, усавршити, надоградити, реконструисати, упростити, олакшати… - прича Сурови.

Награде на престижним свјетским такмичењима које је добио, како прије неколико година за дизајнерска рјешења, тако и недавно за фотографије, само су му, каже, потврдиле да је његов рад свјетског калибра и квалитета и да је јединствен. 

- Све награде сам добио искреним радом. Ја сам живи доказ да, уз велику љубав и уз помоћ додира Творца, можете чак и без протекције и ичије помоћи, чак и ако долазите из малог села Кисач у Србији, да освојите свет. То је превасходно заслуга родитеља, који су бескрајно веровали и улагали у мене и у моје образовање. А сада и бесконачна подршка моје супруге Драгане и сина Миљана Павела - наглашава Сурови.

Посљедња у низу награда је златна медаља за фотографију српске Темпларке у архаичној народној ношњи Кључа на интернационалном такмичењу Art Imagination у умјетничкој фотографији, које се одржава под патронатом двије фотографске асоцијације - International Association of Art Photographers и Photographic Society of America.

- Златна медаља Америчке асоцијације фотографа ми је до сада највеће признање и најјача награда у мојој фотографској каријери. После светске премијере изложбе "Corona" у Паризу, где су се многи посетиоци најчешће фотографисали поред српске "Ратнице" и "Темпларке", нисам ни могао слутити да ћу одмах по повратку из Француске у Србију освојити златну медаљу управо за фотографију Темпларке, која штити хришћанство. Такође је и мој "Арханђел Михаило" у архаичној народној ношњи из Јања добио награду. Ово су две најзанимљивије старе архаичне српске ношње које су жирију "запале за око" и освајају светске медаље. Зато ми је жеља да изложба "Corona", после Париза и Марибора, отпутује у Бањалуку, у Републику Српску, која jе после ових награда то заслужила - истакао је Сурови.

Глас: Познато је да сте страствени колекционар и љубитељ народних ношњи. Како сте уопште дошли на идеју да прикупљате ношње и на овај их начин прикажете свијету?

Сурови: Локална женска удружењима и организације су криви јер ми нису хтели позајмити ношње за фотографисање и фестивал. А када би и позајмили, увек су очекивали много, па су ме уцењивали ситницама ("Ако дам ношњу, фотографиши ми унуку"). Тако сам решио да скупим старе ношње из што више места да будем самосталан и да не морам никога више да молим. Научио сам се трговини и свим триковима код продаје ношњи, сада могу да напишем књигу о тактикама трговине. Две године сам обилазио села по Војводини. Преговарао и откупљивао последње примерке ношње старе више од 100 година. Било је то једно дивно искуство.

Глас: Посегли сте за новим  начином приказивања традиције и културе. Oдакле уопште идеја за такво нешто?

Сурови: Циљ ми је био да створим нови читљиви модерни етно-арт концепт код словенског традиционалног наслеђа за будућност. Кроз графички дизајн сам научио и истраживао старе симболе. Радећи на фотографијама сам, истражујући ту симболику, њу пронашао и на народним ношњама. Откривањем управо тајанствености и мистичности народних ношњи и духовних веровања и митова кроз различите епохе хтео сам да крунишем женску лепоту. Визија, филозофија, креативност, игра - то је све спонтано природно дошло. Идеје су биле ту негде похрањене у мојој души кроз познавање историје, филозофије, бајки, Библије... Водио сам се код бирања народних ношњи да ме морају одмах код првог сусрета асоцирати на неку личност из историје, бајке, па и цртаног филма... То је била главна премиса према којој сам вршио одабир народних ношњи. Према народној ношњи сам после вршио одабир девојачког лица и персоналитет карактера модела. Према народним ношњама бирао сам адекватне позадине, ћилиме и прекриваче. На крају сам уз сваку народну ношњу морао трагати и набављати предмете који ће метафору и алегорију још више појачати и приближити гледаоцу и да му буде што више читљива и схватљива. Код стварања сам искоришћавао и итерацију као метод доласка до циља увидевши да и неки предратни стари предмет који ме је надахнуо одређује и даје асоцијацију какву треба да тражим народну ношњу. Све музе које су дуги низ година биле похрањене у мојој души су се пробудиле у време почетка пандемије, па сам, када је свет стао, започео једно путовање стварајући своју "Coronu Круну" и "Славу". 

Глас: Какву поруку желите да пошаљете својим фотографијама?

Сурови: Успео сам спојити и приказати два супростављена света у својим ванвременским портретима у народним ношњама. Ту је свет моћи, славе, лепоте, богатства представљен кроз дукате, накит, круне, трон, све што је пролазно, као и лепота у овом животу, насупрот свету духовном, вечном, представљеном кроз сунце, земљу, Свети грал, крстове, Исуса Христа, Бога… То је времеплов "суровог Принца Павела Суровог", који вас води кроз светске и библијске приче. Жене су главне протагонисткиње у мојим радовима. Заузимају улоге ратница, анђела, краљица, царица, грофица, принцеза…

Глас: Какву жену желите да прикажете на Вашим фотографијама?

Сурови: Жену ратницу, моћну жену, духовну жену, неодољиву жену, сензуалну жену… Својим уметничким истраживањем хтео сам да прикажем да је у хришћанској цивилизацији свака исконска лепота, а са тим и женска лепота, подложна скривању, а посебно у народним ношњама, које иза мноштва слојева подсукњи, чипки, трака, машни и везова, скривају недосежни идеал девичанске лепоте. Битан елемент мог уметничког приступа је поимање женске лепоте као неисторијске, односно ванвременске естетске категорије. Кроз уметничко откривање мистичности народних ношњи, веровања и митова из различитих епоха проговара архетип Афродитине лепоте.

Глас: Шта је за Вас народна ношња?

Сурови: Први највидљивији и препознатљиви симбол једног народа! Она је једно народно богатство културе, традиције и вере! Различити народи кроз своју народну ношњу истичу своје аутентичне симболе и обележја, који их одређују као народ и у том смислу чине јединственим и посебним.

Глас: Рекли сте да Вам је циљ да ношњу приближите и млађим генерацијама, да прескочити локалне стереотипе, традиционалистички поглед на народну ношњу. Да ли сте успјели?

Сурови: Мој рад је плод трагања за идејом вечне лепоте, за духовном инспирацијом којом је надахнута моја уметност, за сновима и недостижном вечношћу, за изразом који мења поглед на жену, религију, историју и традицију и, на послетку, за експериментом и филозофском игром која провоцира и мења укорењене догме и обрасце понашања. Мислим да сам успео! Ако сам успео светске познате моделе обући у народну ношњу, а пре је никада нису носили, то је први велики успех. Многи модели, познате водитељке, политичарке, министарке, када су виделе фотографије, желеле су се фотографисати у народној ношњи и ту сам други пут успео. Измислио сам комуникациони образац приказа народне ношње који управо својом естетиком и причом ословљава младе генерације. То мало ко може да постигне. Али ове фотографије не остављају равнодушним све вековне категорије. Имам и фанове који имају скоро 90 година. А највећи успех је што је велика заинтересованост за куповину мојих фотографија. За сада их не продајем, не желим деградирати своју уметност.

Глас: Како странци реагују на Ваше фотографије?

Сурови: Странци превасходно гледају очи, став модела, лепоту, његову трансформацију у улогу, то је прво што они примећују. Они управо виде оно што сам ја хтео приказати, они не познају наше народне ношње, они виде историјске личности, ратнице, темпларке, анђеле, енглеске и француске краљице, грофице, светице на мојим фотографијама. То је био и циљ, моја хипотеза! Архаичне народне ношње црпе инспирацију са краљевских дворова, а краљевске круне симболизују свадбена оглавља.

Глас: Колико је важно да уз савремен и другачији приступ и комбиновање различитих симбола уједно прикажете и аутентичност сваке ношње?

Сурови: Стварам модерни етно-арт концепт и нови приступ традиционалном наслеђу, који кроз алегорију спајају прошлост и будућност. То говоре светске медаље у домену фотографије, посете галеријама, светски фестивали, изложбе по свету и велика публика коју градим.

Глас: Која је фотографија Вама лично најдража и зашто?

Сурови: Зависи које своје критеријуме ставим у естетски модел. У сваком тренутку нека друга. Краљица Короне, Темпларка, Арханђел Михаило, Елизабета I, Света Марија Магдалина…

Глас: У Паризу се одржава изложба Ваших фотографија под називом "Corona". Шта за Вас значи да у главном граду Француске прикажете свој рад?

Сурови: Ова моја светска премијера несвакидашње уметничке изложбе, према француским критичарима, помера границе естетике и наратива народних ношњи у фотографији, као и гледања на традицију, обичаје, симболе и значај облачења на Балкану. Ово је за мене велика част, јер смо после две године уложеног напорног рада, новца, скупљања народних ношњи, стварања, креирања, приче и личности са фотографија, које су овенчане светским наградама, допутовали у место светских уметника и стваралаца. Испунио ми се један велики сан. На отварању изложбе сам имао до сада највише посетилаца. Нису сви могли да стану, па су чекали на два нивоа. Велико је интересовање публике, добијам велике похвале и честитке. Довољно је само ово да кажем - писала ми је позната француска глумица Karine Dogliani, која је похвалила оригинални и божанствен приступ. Жели сарадњу, изразила је жељу и њу да фотографишем у народним ношњама у свом стилу или у, како Французи виде и мисле - старим костимима са краљевских дворова. То је и био мој циљ - да то виде и мисле!

Глас: Фотографија Српкиње у народној ношњи заштитно је лице Међународног фестивала етно-моде у Русији.

Сурови: За мене као српског уметника нема веће награде него да што већи број људи упозна моју уметност, моју естетику и види моје фантазмагоричне фотографије у народним ношњама. Поносан сам да на овај начин могу презентовати Србију и њену културу и традицију широм света. После изложбе у Паризу ово је још један велики успех. Када један престижан међународни фестивал изабере моје фотографије и стави их на своје промо материјале, за мене је то велика част и још једна потврда мог квалитетног фотографског рада. Реторички бих могао питати колико других међународних фестивала на свету би изабрало радове српског фотографа и ставило их на своје пропагандне материјале. Зато је за мене ово велико и важно достигнуће. Прошле године освојио прву награду жирија на овом фестивалу у категорији модна фотографија.

Глас: Осим што се бавите дизајном и фотографијом, Ви сте и директор Културног центра Кисач и посланик у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине. Успијевате ли да све држите "под контролом"?

Сурови: Мени је увек потребан изазов, раст и афирмација. Ако радим само један посао, моја душа духовно стагнира. Када сам предавао на Економском факултету у Братислави, упоредо сам био запослен у познатој светској немачкој компанији, поред тога имао графички студио и био саветник малим и средњим предузетницима. За сада држим све под контролом. Најактивнији сам покрајински посланик и могу нескромно рећи један од најбољих и најкреативнијих оратора у Скупштини АП Војводине. У Културном центру Кисач сам започео једну нову визију која је уродила плодом. Успевамо сваке године да реконструишемо један сегмент културног центра, а и реконструишемо најстарију кућу у Кисачу, која ће бити један мали музеј. Кисач смо успели позиционирати на културној мапи Србије и Европе. Према мом мишљењу, теже је створити уметничка дела и бити признати уметник него бити политичар или директор. Здравље уме да страда када имате пуно стреса и стално сте у покрету. Зато ми је потребан један добар велики одмор, а на јесен иду опет избори… Хтео бих више бити са породицом јер она је највише истрпела за ових 10 година.

Глас: У интервјуу који сте прије десетак година дали за "Глас Српске" рекли сте "када радим, радим по своме. Настојим да нешто не прикажем како би и остали, него из другог угла". Да ли се тога још увијек држите?

Сурови: Добро сте упамтили, сећам се, да, стално сам такав, држим се и не мењам формулу успеха.

Књига

Глас: До краја године би, како сте најавили, требало да  припремите књигу "Трон".

Сурови: "Трон" је мој властити лирско-епски уметнички назив који сам дао специјалном циклусу фотографија који радим више од годину дана. За сада сам на једној трећини. Од октобра ћу, само да Бог да здравља, да фотографишем све остале идеје које већ имам на папиру, а нисам их стигао још довршити. Нешто ћу поново фотографисати, заменити моделе које више могу да изнесу улогу... Књига у први план сублимира спој традиције и духовности, а она је заправо одраз мог духовног, филозофског и естетског размишљања и мојих снова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.