Патар Краљ - човјек којег је обиљежило вријеме

Недавно преминули великан српског глумишта Драган Николић рекао је да је „достојанство мера ствари, норма коју човек, ако нема, може и мора да научи".

Ријетки су глумци као што је био Петар Краљ, који су имали достојанствен однос према животу, професији, радној етици, колегама, публици. Пера је говорио да „уметност почиње тамо где престаје занат", а због своје посвећености послу никада није напустио терен умјетности, који би постао посао.

Изврстан интелектуалац, културно образован, морално васпитан, несумњивог талента, школован и начитан, без проблема уводи у све области умјетничког рада сијасет ликова које је играо у београдским позориштима. Донио је на сцену топлу, хуману поетику, интелектуално усијање, јасну чистоту мисли, а прије свега надмоћни дар и жестоку вољу да надигра свијет. Говорио је „да није битан само голи успех, него да умеш нешто да радиш поштено и здушно" и глуму доживљавао као мисију да публику не треба само забављати, већ и својим улогама, ставовима и размишљањима увијек испочетка подсећати да је живот само један и да до посљедње сцене треба сами да га режирамо.

Добитник свих најпрестижнијих глумачких награда у Србији, као неко ко је обиљежио и филм и позориште и телевизију, Петар Краљ је био и Илија Гарашанин, Сима Матавуљ, Јернеј Копитар, Михајло Пупин, Јоаким Вујић, Никола Пашић, Константин Гаврилович Трепљев, Хамлет, Максим Црнојевић, Тола Манојловић, Видосав Прокић, Никола Кос, Андрија Гавриловић и ускакао је у костиме и многих других значајних ликова најрепрезентативнијих домаћих и свјетских филмских и позоришних дјела.

Увијек се радовао улогама које имају своје разлоге и смисао постојања. И нестварно дјелује да је играо у свим жанровима, од драма, монодрама, трагедија, комедија, поезије. Као да све те улоге није играо један једини човјек.

Посебан дар Петра Краља најбоље се илустровао кроз поезију. Поезију је разумио и обожавао и доживљавао као умјетност сјећања и умјетност разумијевања времена и његових знакова. Био је један од најбољих казивача поезије. Његова поезија се огледала кроз романтику, боемију, филозофију. Многе пјесме великих српских пјесника својим казивањем учинио је још бољим. У његовом одличном рецитовању постиже се нека топлина, сјета и поетичност, које изазивају пуну наклоност слушалаца. Волио је да каже да је „добра форма ако успеш да се интимизираш са стиховима, да кроз њих даш себе. Тад су они стигли и до других".

Какав је био господин и заправо велики човјек, најбоље показује господски однос према професији и његов однос себи самом. Био је лојалан човјек и врло брзо је имао статус слободног умејтника. Позориште је напустио због притисака које је на запослене вршио бирократски апарат поштапајући се самоуправљањем. „Моје дисидентство односи се на побуну против нелогичности и нељудскости, зато што сам рано схватио раскорак између речи и дела", говорио је. Највише га је иритирало ограничавање човјекове личности.

Своју људску величину показао је поштовањем очевог родног краја. Био је чест гост Републике Српске Крајине и за своја гостовања никада није узимао новчану надокнаду. Касније, приликом једне од годишњица „Олује", испред Цркве Светог Марка у Београду, казивао је стихове Владимира Назора из пјесме „Мајка православна". Изненада је почео љетњи пљусак, па су организатори хтјели да га заштите кишобраном: „Бог с вама! Ако испред мене могу да кисну оволике црне мараме, могу и ја", рекао је тада Петар Краљ.

Био је боем, човјек чистог срца и пуног духа, честит, частан, снажан, дарежљив, дружељубив. Волио је да разговара с људима који нису из његовог посла, волио је ту стазу дружења, упознавања људи, стазу којом се спуштао на земљу и себе сматрао обичним човјеком.

Не постоји глумац који је код публике био толико омиљен, колико је омиљен био Петар Краљ. Од келнера до генерала, од таксиста до научника, од домаћица до умјетника, од спортиста до пилота, од ђака до професора - сви су вољели и поштовали његов глумачки дар.

Иако је био тих и скроман, Перина слава је представљала вриједност у трајању. Никада није изгубио личности и понос. Глумац у души, душа од глумца. Титула коју је понео рођењем у свом презимену одговара његовом величанству глуме. Једноставно, Краљ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.