Паклена одаја испричала судбину Ћилибарске собе

У међувремену, издавачка кућа "Алнари" је врло брзо препознала да је ријеч о једном од изузетних писаца комерцијалних историјских трилера. Његов други роман "Пророчаство Романових" објављен је прије десет година, а након тога су услиједили многи Беријеви интернационални хитови, као што су "Александријска веза", "Венецијанска издаја", "Тајна гробнице", "Париска освета"...

Како је казао у интервјуу објављеном у књизи "Паклена одаја", на идеју да напише роман о легендарној Ћилибарској соби, која је до 1941. красила љетну резиденцију династије Романов, а чије је темеље поставио Петар Велики у будућем Царском селу, дошао је 1995. Тада је на каналу "Дискавери" пратио документарни програм у којем је сазнао да је та јединствена декорација стара више од 250 година нестала 1945. године и никада није пронађена. Ћилибарска соба била је право умјетничко дјело израђено тако што су резбареним плочама од ћилибара (или јантара) били прекривени зидови цијеле просторије.

Тема га је опчинила и неколико мјесеци је утрошио на истраживање прије него што је написао скелет будућег романа, због којег је пропутовао не само Русију и Њемачку већ друге земље Европе. Кад је роман био готов, било му је потребно да га понуди низу издавача прије него што је коначно нашао разумијевање у познатој кући "Белентајн боокс".

Од грађе коју је већ имао прикупљену убрзо је написао "Пророчаство Романових", а затим више није имао проблема да пласира неки нови наслов. Тако је до сада објавио 11 романа, од који су четири сваки за себе, а седам припада серији у којој је антиквар бивши оперативац-обавјештајац Котон Малоне главни јунак, четири књиге прича писане су за електронска издања.
Српски читаоци су имали прилику да прочитају скоро све књиге о доживљајима Малонеа, а "Вулкан" се одлучио да коначно преведе и штампа роман који је преведен на 40 језика. 

Страствени заљубљеник у историју, Бери увијек настоји да се централна прича базира на неком историјском догађају, личности или предмету који има не само умјетничку већ прије свега историјску вриједност.

"Рецепт" који је веома успјешно примијенио у свом првом роману углавном је наставио да примјењује у свим наредним, само што се његови јунаци, прије свега Малоне, враћају у прошлост на разним тачкама широм наше планете од Кине до Рима, Венеције, Јужне Америке, Африке, што даје прилику писцу да дочара за већину људи егзотичне крајеве и позабави се драгоцјеним остацима прошлости, о којима се или мало зна или су нестали.

У вријеме када је у САД објављена "Паклена одаја" у Београду је баш "Алнари" штампао документаристичку књигу о Ћилибарској соби и издавач је сматрао да би штампање романа о истој теми "сметало" пласману књиге која се бави историјом тог јединственог ремек-дјела и разним верзијама о његовој судбини послије 1945. године. 

Бери се опредијелио да причу о послијератној судбини ове прелијепе и непроцјењиве просторије у царском љетниковцу "уплете" колекционаре спремне да по сваку цијену елиминишу свакога ко им може бити сметња на путу до налажења блага. 

Књига је тек недавно проглашена за један од 100 најбољих историјских трилера у 20. вијеку, што само показује да завређује пажњу сваког читаоца који воли Беријеве романе и трилере са историјском позадином.

Књиге

Иначе, Беријеве књиге су штампане у 51 земљи у укупном тиражу који премашује 18 милиона примјерака, а током протекле три године добио је и неколико награда у жанру трилера, као и признања за дјеловање на плану екологије, а преко фондације коју је основао 2009. године за заштиту историјских споменика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.