Ово је Metamorphosis Constantiniana
Градоначелник Ниша Зоран Перишић и генерални викар фра Леполод Рохмес открили су данас у Нишу споменик посвећен обиљежавању седамнаест вијекова од доношења Миланског едикта који граду поклања Католичка црква.
Споменик под називом "Metamorphosis Constantiniana" дјело је вајара проф. др Драгана Раденовића и висок је око пет метара, а постављен је на Нишавском кеју у близини Градске куће.
"Нека овај гест добре воље и уважавања буде темељ будућих братских односа и медјусобног уважавања свих религијских заједница у Нишу", рекао је Перишић захваљујући поклонодавцима.
Он је напоменуо да смо поносни на поклон католичке браће једне скулптуре која ће у времену пред нама дати свој субјективни печат и трајно ће нас подсјећати на дане великогхришћанског јубилеја.
Перишић је додао да оригинални доживљај скулптуре, која симболизује метаморфозе људског рода од примитивних почетака до утемељења хришћанства као доминантне и водеће религије, јесте и умјетничка снага дијела.
Београдски надбискуп Станислав Хочевар, предајући споменик на симболичан начин нишком градоначелнику на церемонији у Градској кући, рекао је да то представља круну јубиларне године и да ова донација говори колико је битно схватити знакове времена и на њих правовремено, јасно, одлучно попут Константина Великог одговорити.
"Назив ове скулптуре пророчански нас упозорава да смо сви ми позвани на нове метаморфозе и нове преображаје и успоне", казао је Хочевар на свечаности којој је присуствовао секретар нунцијатуре велечасни Јануш Блаховјак, чланови градског руководства, градских инстутуција, политичког и јавног живота.
Реч аутора, проф. др Драгана Раденовића:
Скулптура, споменик посвећен Миланском едикту, представља у једном покрету истргнути део са вертикале људске културе односно цивилизације или историје човјечанства.
Грубо моделоване форме скулптуре су свједочанство бруталности приликом откидања једног сегмента прошлости и његово постављање у наше вријеме на постамент поштовања и неразумевања.
Обиљежје јединственом чину ерупције гриже савијести, као моралне санкције за све окрутности прогона вјерујућих у истине другачије од званичне паганске вјере Римске империје, представљене су са три главе Константина Великог, које увис усправљају поглед гледаоца. Главе императора Константина из различитих периода његовог живота се дижу над неолитском представом лица човјека из Лепенског вира. Поглед се завршава на једнакокраком крсту који представља симбол Сунца и једну од првих познатих представа крста из периода катакомбног хришћанства.
Испод трећег Константиновог портрета, са лијеве и десне стране, налази се стилизована застава римских легија веџиллум и Ананда, митска птица која памти настанак свијета. Ту се визуелном метафором завршава паганство, а највиша глава, са психолошким елементима хришћанске благости, је основа почетка периода глобалне побједе хришћанства.
Са предње стране постамента је рељефни симбол прославе 1700. година од Миланског едикта. Испод овог кружног облика налази се година 313 - 2013. Са лијеве и десне стране постамента стоје натписи: „За слободу ослобођени", на ћирилици и латиници.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
