Овације за Нелета и “Рок симфонију”у Требињу

Одушевљена требињска публика, која је у више наврата овацијама прекидала наступ бањалучких музичара, имала је прилику да ужива у хитовима култних бендова изведеним у аранжманима са гудачким оркестром, хором, дувачком секцијом те различитим вокалним солистима.

Посебне овације биле су упућене Др Нелету Карајлићу, који се попео на сцену и са “Рок симфонијом” запјевао своју пјесму ”Пиццола сториа де гранде аморе”, а коју су бањалучки музичари посебно уврстили на репертоар у част специјалног госта концерта у Требињу, некадашњег фронтмена “Забрањеног пушења”.

Карајлић је по завршетку наступа рекао да је посебно занимљива коинциденција то што је ова пјесма написана 1988. године управо у Требињу.
Идејни творац овог пројекта, који је замишљен као спој модерног и класичног, је гитариста бањалучког бенда “Тупас мене” Драган Моцоња, а уз чланове овог бенда дио “Рок симфоније” су и студенти Академије умјетности Универзитета у Бањалуци, професори и ученици Средње музичке школе “Владо Милошевић”, те вокални извођачи група “Bandaneon Square”, “Acoben Electric”, “Lady D”, “Вања the Frog” и “Брутал протест”.

- Ово је био мој дјечачки сан, који је већини изгледао неизводљив и превише захтјеван за наше просторе. Али захваљујући мојој упорности и упорности неких мојих пријатеља показало се супротно. Како је вријеме одмицало, прича је расла, као и број музичара који су нам се придруживали, а сада су већ иза нас три заиста успјешна концерта. Посебно је успјешан био онај на тврђави Кастел, гдје заиста нисам могао ни да слутим да ће доћи да нас слуша чак четири и по хиљаде људи - рекао је Моцоња новинарима уочи концерта.

На репертоару “Рок симфоније” и вечерас су били стандарди свјетске рок музике коју изводе “Led Zeppelin”, “Pink Floy”, “Queen”, “Metallica”, “Guns'N'Roses”, “Pearl Jam” и други.

- Човјек мора бити добар комад будале па да помисли да се рок музика у Југославији почела свирати спонтано. Јасно је било да је врх Комунистичке партије одлучио да се крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог вијека пусте дјеца да мало изгледају као да смо на западу, јер је тиме партија хтјела да покаже свијету да ми нисмо као Румунија или Бугарска - рекао је Неле Карајлић, који је у Требињу у недјељу промовисао своју књигу “Фајронт у Сарајеву”.

Нагласио је да тренутно ради на двије нове књиге. У роману, у којем је главни мотив и метафора кућа његовог прадједа у Солунској улици у Београду, читаоцима ће испричати причу “о стогодишњем путешествију фамилије Јанковић”, док истовремено пише и приче које су, како је појаснио, и по концепту и радном наслову збирке - с оне стране ума.

- Ријеч је о одређеним историјским догађајима којима ја мијењам ток историје. Једна прича је већ изашла у збирци прича о Гаврилу Принципу. Друга би требало да изађе ове године у збирци приповједака о Косову, а то је моја прича о бици из 1389. године, постављена надреално - шта би било да је Милош умјесто ножа Мурату понудио споразум? Да ли би нас данас било двјеста милиона или бисмо били Турци? - запитао се уз смијех Карајлић и додао да ће међу причама “с оне стране ума” бити и једна која ће, попут некадашњих надреалиста, понудити и визију онога што нас чека у будућности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.