Отворена нова поставка Музеја Иве Андрића у Београду
БЕОГРАД - Министарка културе Србије Маја Гојковић отворила је вечерас нову сталну поставку Спомен-музеја Иве Андрића у Београду, поводом 60 година од како је наш писац добио Нобелову награду за књижевност.
Приликом свечаности, Гојковић је уручена захвалница за помоћ у реконструкцији и осавремењивању Андрићевог музеја, коју је примио и градски секретар за културу Иван Карл, а припала је и вечерас одсутном замјенику градоначелника Београда Горану Весићу.
“Спомен-музеј Иве Андрића је у години када обележавамо важан јубилеј добио потпуно нови сјај”, рекла је Гојковић пред бројним припадницима дипломатског кора, званицама и новинарима на Андрићевом вијенцу 8.
Оцијенивши да је Андрић (1892-1975) “један од највећих писаца 20. века”, Гојковић је подсетила да музеј, смештен у књижевниковом стану у Београду, “већ 45 година чува његову оставштину, која је важан део нашег културног наслеђа”.
“На месту где је великог писца затекла вест о добијању Нобелове награде, након његове устаљене шетње Калемегданом, бројни посетиоци имају јединствену прилику да се упознају са личношћу Андрића”, рекла је Гојковић.
Према њеним ријечима, музеј је “аутентичан подсетник на (Андрићеву) једноставност и величину”, а испуњен је драгоцијеним фотографијама, оригиналним рукописима, умјетничким и личним предметима, књигама, одликовањима и другим.
“Служећи својој отаџбини оставио је снажан печат у дипломатији. Свуда где је боравио остао је упамћен као велики професионалац и особа која плени манирима и својом целокупном појавом”, подсјетила је министарка.
Уручујући захвалнице, директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић је истакла да је Спомен-музеј Иве Андрића реконстурисан и прилагођен потребама публике на иницијативу Гојковић на почетку њеног мандата.
“Важно је да сваки од легата буде безбедан у мерама и условима за заштиту наслеђа. У овом музеју имамо први пут потпуно дигитализован мониторинг свих конзерваторских услова и мера, и на тај начин музеј испуњава прву улогу и мисију”, рекла је Медаковић.
Према њеним ријечима, сав материјал у музеју је сада комплетно дигитализован и доступан школама у дијаспори и за разгледање у музеју.
Карл се у своје и Весићево име захвалио тиму Музеја Београда и Министарству културе, нагласивши да “нема културе без Београда, а нема ни културе Београда без Србије и подршке Министарства културе”.
Писац знаменитих дјела српске књижевности “На дрини ћуприја”, “Травничка хроника”, “Проклета авлија” и других, као дипломата службовао је двадесетих и тридесетих година прошлог века, између осталог, у Паризу, Мадриду, Бриселу и Берлину.
У свом обраћању амбасадор Њемачке Томас Шиб је истакао да Андрић и даље фасцинира 60 година послије добијања Нобелове награде, јер “није само описао свјетску историју на виозионарски начин, него ју је искусио изблиза”.
Према његовим ријечима, Андрић је “књижевни геније, дипломата, господар неколико језика, који је водио истински европски живот”.
“То је очигледно у његовом стану, сада музеју, гдје у његовој библиотеци природно упоредо стоје књиге југословенских, шпанских, француских, италијанских, пољских и руских писаца. Какав живот, какав истински европски живот!”, оценио је Шиб.
Белгијски амбасадор Кун Адам присутнима се дјеломично обратио на српском језику, у знак постовања према великом писцу, рекавши да мост из романа “На Дрини ћуприја” “не повезује само двије обале већ спаја вијекове историје”.
“Управо је то суштина дипломатије, да повезује тачке историје, покушавајући да схвати зашто је нешто како јесте, помажући да се премосте неспоразуми...Сви треба да се угледамо на Андрића”, рекао је Адам.
Амбасадор Француске Пјер Кошар истакао је да је “у очима Француза Андрић велики аутор, балкански и свјетски”, којима су позната многа његова дјела а највише “На Дрини ћуприја” и “Травничка хроника”.
“Сам Андрићев говор на француском приликом примања Нобелове награде изазвао је многе расправе о источњачкој и свјетској димензији његовог дјела”, подсетио је Кошар.
Шпански амбасадор Раул Бартоломе Молина је подсјетио на Андрићеву књигу “Разговори са Гојом”, која је преведена на шпански, и да је у Мадриду прије неког времена постављен спомен-натпис на згради у којој је становао.
“На моје изненађење био сам нашао десет његових књига преведених на шпански у једној књижари. То значи да је читан чак и данас у Шпанији. Андрић је био дипломата и међу највећим европским писцима друге половине 20. вијека”, рекао је Молина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
