Отворена изложба "Трон" Павела Суровог у Руском Дому

Изложба се може погледати до 30. новембра ове године.

Осим изложбе, гала догађај је садржао сценске тачке, атрактиван плес и музику, као мали спектакл и допринос свјетској поставци фотографија великих формата. Стављајући спој традиције и духовности у фокус, изложба "Трон" представља оригиналне и аутентичне народне ношње Балкана гдје посебно долази до изражаја женска љепота.

Изложбу је свечано отворила наша глумица Вјера Мујовић рекавши: 

"Сви знате да је Достојевски рекао: 'Лепота ће спасити свет', али у ово нечастиво доба XXИ века питамо се када ће то доћи. Када гледамо фотографије Павела Суровог, свака фотографија говори да ће лепота спасити свет. Павел Сурови је једна ренесансна личност, не знам чиме се он не бави. Рекла бих за њега, иако га добро не познајем, да је бунтовник са разлогом. Светло које нам он даје обасјава нас и даје нам неке нове памети када тумачимо те фотографије. Искључиво, осим свог сина, слика жене, али ако погледате сваку фотографију, ако се загледате, мислим да нас, на неки начин, из сваке фотографије посматра Павел Сурови. Осим Кустурице и Новака Ђоковића, Немање Радуловића, и Павел Сурови проноси славу Србије."

Виолета Ђерковић, директорка Културних станица европске престонице културе ‒ Нови Сад 2022, рекла је: "Дела Павела Суровог на најбољи могући начин изражавају оно што је дух Новог Сада као престонице културе, а то је интеркултуралност. Тада смо желели гостима из читавог света да прикажу нешто посебно, аутентично, јединствено, наше, домаће, а истовремено универзално и блиско свима.

Она је оцијенила да стваралаштво награђиваног умјетника на најбољи начин изражава дух и културу Србије и да његове фотографије имају изузетну особину, а то је мултикултуралност, као и интеркултуралност. Такође, Ђерковић је навела да су дела Суровог најближа пост-модерни, еклектичности, споју старог и новог, односно традиције и савремености у фотографијама."

Познати комерционални фотограф Небојша Бабић је о раду Павела Суровог казао:

"Мислим да је веома значајно што су на овим фотографијама жене: краљице, принцезе... Кроз овакве изложбе се упознају народи и културе."

Павел Сурови се свима захвалио јер су дошли на отварање:

"Рекли су ми из Новог Сада пре него што сам дошао на отварање, да будем поносан на себе вечерас овде као што су и они били поносни на мене кад сам излагао у овом граду. Европска престоница културе ме је пронашла и дала прилику да фотографишем народне ношње које ме привучуи у пет секунди. Пред вама видите времеплов принца Суровог кроз прошлост и будућност, изјавио је аутор на отварању поставке на којој су представљене колосалне и монументалне фотографије прелепих жена у разним одорама."

"Нисам хтео да направим само фотографије лепих девојака, јер то свако може да уради, него сам хтео да иза сваке те фотографије стоји једна дубља прича коју ви морате да тражите. Хтео сам да спојим 2 света: свет у којем журимо и трчимо, да ове девојке, ратнице, у народним ношњама седну на тај трон, а са друге стране, као графички дизајнер сам открио да је духовни свет, симболи, словенски свет, сви елементи духовности Исуса Христа су уткани на народним ношњама. То је та традиција која је чувана." На крају Павел Сурови је додао: "Хтео сам да представим мало село Кисач, а на крају се десило да представљам целу Србију у целом свету

Павел Сурови својим умјетничким истраживањем показује да је у хришћанској цивилизацији свака исконска љепота, а са тим и женска љепота, подложна скривању, а посебно у народним ношњама, које иза мноштва слојева подсукњи, чипки, трака, машини и везова скривају идеал љепоте. Народна ношња је обиљежена, с једне стране, овоземаљском тежњом за славом која симболички проговара кроз дукате, перле и круне, док је са друге стране, иста та ношња обиљежена симболима духовности и религиозности. На примјер, симбол јабуке са дрвета познања, добра и зла, као првобитног гријеха и изгона из раја, постоји у народним обичајима, а тиме и народним ношњама, чији су неизоставни дио. Кроз ношњу и симболима на њима је на различите начине симболично присутан и представљен Исус Христос и Бог.

Ексклузивна изложба умјетничких фотографија приказује богатство различитости народних ношњи народа Балкана као нематеријалног културног насљеђа.

Сам назив изложбе “Трон” алудира да архаичне народне ношње црпе инспирацију са краљевских дворова, што представља у свјетском и духовном смислу борбу народа за моћ и престо. На краљевском двору поред раскоши до изражаја долази женска љепота, која је главна инспирација многих умјетника и свака жена жели да буде најлепша, да буде на Трону. Посебно важан елемент његовог умјетничког приступа је појам женске љепоте као неисторијске, односно ванвременске естетске категорије.

Изложбу организује Град Нови Сад и Културни центар ,,Кисач“ уз подршку Руског центра за науку и културу ,,Руски дом“ у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.