Отворен Павиљон "Србија" на Венецијанском бијеналу

"Ова смотра, јединствени празник културе, скоро 140 година на једном месту окупља најзначајније савремене ауторе, љубитеље и поштоваоце уметности. И за нашу земљу ово је један од најважнијих културних догађаја, који пружа аутентничну слику светске сцене и даје могућност да се учесници прикажу у најбољем светлу“, истакла је Гојковић.

Гојковић је нагласила да је Венецијанско бијенале и прилика да се поставе најразноврснија питања и на њих дају, или барем наговијесте, одговори које савремена умјетност може да пружи, преноси Б92.

"Изложба 'Ход са водом' отворено и суштински одговара на тему овогодишњег Бијенала: 'Млеко снова', коју је дефинисала уметничка директорка Ћећилија Алемани. Непосредан одговор на питање сталних промена природе и друштва, које су печат модерног доба, дат је искораком у магични свет уметника. У њему, кроз елемент воде, буди се и инспирација за тражење одговора на више него актуелно питање одговорности појединца према планети, другим људима и облицима живота", истакла је министарка културе Србије.

Гојковић је указала на значај улоге кнеза Павла Карађорђевића у изградњи Павиљона, у чему је имао помоћ најеминентнијих музејских стручњака тог доба, на челу са Миланом Кашанином, те да се захваљујући том визионарском чину, наступи наше земље организују од 1938. године. Она је додала да наступ на Бијеналу уметности у Венецији значајно доприноси културној репутацији државе у међународним оквирима, и да учешће на тој манифестацији даје умјетницима већу видљивост и лакши приступ изложбеним просторима широм свијета.

"А да у нашој земљи постоји неисцрпан извор стваралаштва и имагинације, сведочи и ова изложба. Верујем да ће аутори који ове године представљају Србију, као и многи други афирмисани и талентовани ствараоци, наставити путем који су трасирали великани наше уметности који су овде излагали", закључила је Гојковић.

Биљана Ћирић, кустос изложбе, истакла је да "Ход са водом" сугерише и промишљање са водом, које по мишљењу Доне Харавеј подразумијева суживот са потешкоћама, са потешкоћом да научимо да постанемо другачија врста људи у свијету који препознаје нашу међусобну повезаност. Она је додала да „Ход са водом“ подсјећа на чињеницу да смо сви ми сачињени од воде, те да нас вода у нама и около нâс приморава да се позабавимо релационом онтологијом и нашим сопственим односом са другим воденим тијелима и површинама и скренула пажњу да је умјетник створио оба рада у последње три године током свог континуираног истраживања на тему филма, сликарства и људских односа са свијетом који не припада само људима, те да се изложба састоји од два нова рада - 800 метара и Документ, који су резултат Владимировог односа са водом и технологијом.

Комесар наступа Србије у Венецији и директорка Музеја савремене уметности у Београду Маријана Коларић напоменула је да је на расписаном јавном конкурсу за представника на 59.

Бијеналу уметности у Венецији пристигло 35 пројеката, који су по својим умјетничким квалитетима такође били изузетни, као и да је умјетнички пројекат "Ход са водом" умјетника Владимира Николића и кустоскиње Биљане Ћирић, једногласно изгласан за представника Србије. Коларић је изразила задовољство због континуираног слављења највиших циљева умјетности и успјешног представљања умјетности из Србије. Истакла је да је посебно значајно што смо у вријеме бројних изазова успјели да ове године уложимо и више средстава него што је првобитно било предвиђено у обнову и уређење Павиљона као и продукцију изложбе, на чему је захвалила министарки Гојковић.

Књегиња Јелисавета Карађорђевић, која је гост Павиљона "Србија", изразила је увјерење да нема бољег начина за промоцију једне државе од оног у коме умјетност игра главну улогу. Подсјетила је да је тадашња Краљевина Југославија први пут узела учешће на Венецијанском бијеналу 1938. године, а њен отац, кнез намјесник Павле Карађорђевић отворио наш павиљон у Ђардинима, као и да су у њему изложени радови изабраних југословенских умјетника – Љубе Бабића, Владимира Бецића, Петра Добровића, Матије Јаме, Мила Милуновића и Томе Росандића.

"Познајући свог оца, великог заљубљеника у уметност, сигурна сам да је учешће Југославије на најпрестижнијој уметничкој манифестацији на свету, сматрао једним од најзначајнијих постигнућа у животу. Веровао је да уметност има моћ да више каже о некој држави, да промовише њене највеће вредности, од било ког другог садржаја", рекла је Јелисавета Карађорђевић и истакла значај да је наша земља успјела да дуже од осам деценија буде присутна на Бијеналу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.