Отворен научни скуп “Романи Добрице Ћосића“ у САНУ
БЕОГРАД - Научни скуп “Романи Добрице Ћосића“ свечано је отворен данас у Српској академији наука и умјетности поводом обележавања 100 година од рођења једног од најплоднијих српских књижевника.
Предсједник САНУ, академик Владимир С. Костић истакао је овом приликом да је прошло 100 година од рођења Добрице Ћосића и седам година од његове смрти и да ће се због тога о његовим романима говорити у прошлом времену, “иако неки од њих сада доживљавају праву реинкарнацију радозналости.“
“Добрица Ћосић имао је редак дар да саговорнике слуша са више поштовања него што је то саговорникова прича заслуживала. Потврду те пажње је његов саговорник добијао у виду исправних питања којима би разговору била враћена мелодија... Уверио сам се временом да су га посебно интересовале приче о проблемима о којима није ништа знао, или не много... Данас мислим да се тада радило о заинтересованости за живот“, навео је Костић.
Како Костић наводи, Ћосић је повремено имао потребу да своју приче, попут пантомимичара, допуни покретом или гестом ради уверљивости, што је Костић оценио као гест “рођеног усменог приповедача“.
Добрица Ћосић није био само писац, већ и многострани учесник савременог живота. . . Све је то оставило дубоке трагове у њему и све је садржано у његовом опусу, у којем овај писац израста у сведока тог времена“, изјавила је секретар Одељења језика и књижевности САНУ, академик Злата Бојовић.
По њеним ријечима, Ћосићево дјело високо је награђивано, позитивно оцјењивано и критиковано, као и његов аутор, који се сматра последњим ствараоцем великих епских романа.
Током четири пленарне сједнице у оквиру овог маратонског скупа, у фокусу ће бити романи из свих периода Ћосићевог стварања - "Далеко је сунце", "Корени", "Време смрти", "Време власти", "Деобе", "Бајка", "Грешник" и "Верник". Скупу је присуствовала и ћерка Добрице Ћосића, Ана Ћосић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
