Освајач „Златне палме“ у Кану 1984 године

Нова 4К рестаурација са новим квалитетом слике и звука чини да ово Вендерсово ремек-дјело блиста више него икад  и тим поводом стиже у биоскопе у неколико ограничених пројекција.

Иконични побједник фестивала у Кану 1984, филм којег је изврсно снимио холандски мајстор камере Роби Мулер, моћна је изјава о самооткривању, губитку, искупљењу и нераскидивим везама љубави. Изванредне роле Харија Дина Стентона и Настасје Кински, маестралан сценарио Сема Шепарда и фантастична музика Реја Кудера допринијели су култном статусу филма.  

Њемачки режисер био је фасциниран класичном америчком кинематографијом Џона Форда, Никола Реја, Хауарда Хокса  и Семјуела Фулера, а понуда за снимање у Сједињеним Државама била је остварење његовог дјечачког сна. Овај 77-годишњи редитељ, рођен у Диселдорфу, управо је то учинио крајем седамдесетих, након што је већ стекао име као врло цијењен и поштован аутор унутар европске кинематографије. 

Међутим, снови се остварују на неке врло чудне начине. Наиме, Вендерс  је прихватио приједлог Френсиса Форда Кополе да режира “Хамета”, сценарио у којем је сам писац  крими-мистерија Дашијел Хамет постао звијезда ноар трилера. Студио “Ворнер” је на крају уништио тај филм 1982. године, на ужас Кополе и Вендерса.

- Посветио сам године свог живота, преселио сам се тамо само због пакленог исхода,  а они су без милости искасапили филм - рекао је Вендерс. Ипак, пропаст тог филма је била кључна за одлуку њемачког редитеља да ће поново режирати само ако има апсолутну слободу и без претходно затвореног сценарија. Тако је у прољеће 1983. кренуо да снима мали нискобуџетни филм у југозападном Тексасу који је годину дана касније освојио “Златну палму” у Кану и погодио публику широм свијета, поставши класик за сва времена.

- То је чудан феномен. Понекад постоје филмови који се десе у право вријеме, а то се догодило са филмом “Париз, Тексас”. Не знам да ли је то срећа или судбина, или права комбинација оних који га стварају. У мом случају, Хари Дин Стентон је био тамо у савршеном тренутку, Настасја Кински је била на врхунцу своје каријере, то је био први сценарио Сема Шепарда, а Реј Кудер је желио да се докаже. Све што сам могао да урадим је да то не зезнем - рекао је Вендерс.

Сама прича почиње појавом мистериозног мушкарца, Тревиса (Стентон), у тексашкој пустињи, праћеног јецајем слајд гитаре Реја Кудера. Он долази ниоткуда и за њега се није чуло четири године. Његов повратак у цивилизацију је и лично васкрснуће и опоравак његове породице, кроз његову посвећену мисију спајања свог сина Хантера и његове мајке, Тревисове бивше супруге Џејн (Настасја Кински).

Вендерс је снимио уводну секвенцу у подручју званом Ђавоље гробље, на препоруку старог пилота хеликоптера који је ангажован за снимање. Занимљиво је да је продуцент Анатоле Дауман,  филм је био француско-њемачка копродукција,  одлучио да не снима у  Паризу, оригиналног наслова, већ су снимали на другим оближњим локацијама као што је Марахо, гдје је Трависа покупио његов брат Волт (Дин Стоквел), и то у низу кућа усред ничега. 

- На путу од оба мјеста до Лос Анђелеса прошли смо кроз Форд Стантон, град од око 2.000 људи, и Ел Пасо, који је прилично већи, јер смо жељели да покажемо све различите типове и величине америчких градова - присјећа се Вендерс. Снимали су не само у Лос Анђелесу већ и у другом великом граду, Хјустону, који се Вендерсу више свидио. 

- И случајно смо открили бензинску пумпу Камелот, гдје Волт стаје да напуни гориво прије него што се поново сретне са братом и тамо смо снимили јер нам је име кликнуло у глави - рекао је режисер.

Филм, нажалост, није стигао до “Оскара” иако је имао “Златну палму” и бројне друге награде,  те сјајне критике, а Вендерс је јасан у вези са разлогом заобилажења филма од стране Академије.

- Студио “Фокс” га је купио за дистрибуцију у Сједињеним Државама. Припремили су добру маркетиншку стратегију, чак су размишљали о освајању “Оскара”. Одједном се промијенила управа на врху, а за три седмице чак су и рецепционари били другачији. Нови руководиоци нису хтјели да имају везе са идејама претходних, а нису чак ни припремили пројекцију за чланове Академије нити се огласили. Харију је сломљено срце, али послије “Хамета” нисам имао илузија како филмска индустрија у Холивуду функционише - рекао је Вендерс.

Филм је стекао трајну заоставштину међу критичарима и љубитељима филма уз огроман утицај на све видове поп културе, од филма преко рок музике до стрипа. На веб страници “Ротен томатос” филм “Париз, Тексас” има оцјену одобравања од 94% на основу 53 рецензије, са просјечном оцјеном од 8,3/10. Консензус критичара странице гласи: “Тиха, али дубоко дирљива врста вестерна, хвата мјесто и људе као никада прије или послије”. Међу  поштоваоцима филма налазе се бројни режисери попут Акира Куросаве, Веса Андерсона, Сема Мендеса, Ричарда Линклејтера и бројних других. 

Сам Вендерс признао је да га је свјетски успјех филма суочио са потпуно новим проблемом у каријери.

- Имао сам након тријумфа овог филма непознат проблем у каријери. Очекивање? Требале су ми три године да то превазиђем и не урадим оно што су сви очекивали да урадим: још један “Париз, Тексас”. Умјесто тога, на крају сам урадио сасвим супротно,  црно-бијели филм са анђелима чуварима у Берлину - рекао је Вендерс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.