Опус славног Ђорђа Лобачева објављен у пет албума: Споменик оцу српског стрипа

Књиге су хронолошки испратиле његов рад од најранијег, никад објављеног, стрипа нацртаног својој будућој супрузи, преко бурних тридесетих, ратних и послијератних година, па до посљедњих радова које је намијенио српској дјеци у годинама непосредно пред смрт. Сабрана дјела се издају по замисли Здравка Зупана из 2014. године, а чланови редакције су Ирина Атанасијевић, Кристијан Релић и Зоран Стефановић.

Дигиталну рестаурацију радио је Мирослав Танасијевић, а ликовно обликовање Ивица Стевановић.

Од прве до посљедње пете књиге на 1.286 страна у тврдом повезу, публика је упозната са свим радовима велемајстора домаћег стрипа. Пропраћен је период од прве фазе Лобачевљевог бављења стрипом, покушаја реинтерпретације америчког стрипа у тадашњој Краљевини Југославији, до стварања јединственог авантуристичког серијала о “Плавој пустоловки” у чак шест епизода, објављених од 1937. до 1939, у којима је окренуо стандарде криминалистичког жанра, самом чињеницом што је за главног јунака поставио дјевојку. Потом стижу покушаји да се створи аутентичан домаћи стрип темат обрадом романа Јанка Веселиновића “Хајдук Станко”.

- Значај “Хајдук Станка” није само у томе што је то први југословенски стрип са националном темом, већ зато што је показао да овде могу да се пронађу теме за стрипове - изјавио је Лобачев много година касније.

Успјех “Хајдук Станка” био је огроман, а убрзо све новине почињу да објављују стрипове, појављују се и прве специјализоване стрип ревије које, поред америчких стрипова, доносе и велики број радова домаћих цртача који ће се брзо развити у праве мајсторе. Тако у Београду у свега неколико година ради група аутора касније названих “београдски круг” (Лобачев, Кузњецов, Соловјев, Навојев, Жедрински, Ранхнер, Лехнер, Јанковић, Шеншин, Марковић) којим доминирају руски емигранти и који ће на велика врата увести стрип у Југославију.

Сабрана дјела обухватају радове посвећене његовој руској отаџбини, стрип обраде Верновог “Царевог гласника” и Пушкиновог “Дубровског” те стрипове инспирисане нашом епском традицијом попут: “Женидба цара Душана” (1938), “Пропаст града Пирлитора” (1939), “Баш-Челик” (1939), “Чардак ни на небу ни на земљи” (1940), “Барон Минхаузен” (1940), “Пепељуга”,  (1940), “Чаробњак из Оза” (1941) и ратни и због народног отпора забрањивани “Биберче” (1942 - 1943).

Ових пет књига су један од најважнијих репринта класичног стрипа у цијелој Европи, јер приказује саме темеље модерног европског стрипа. Милиони читалаца у десетак земаља су ових 80 година одгајани уз ова дјела, а највећи дио сабраних  у ових пет томова, по први пут је дигитално рестауриран и прештампан у врхунском издању. Бројни пропратни текстови освјетљавају многе феномене Лобачевљевог рада и важности његовог дјела за развој девете умјетности. Прије свега, објашњено је како је древна индоевропска, словенска и српска вјера сачувана у облику модерне популарне културе за читаоце у Краљевини Југославији, како су, затим, ови стрипови крајем 1930-их увели српску традицију као важан жанр модерне визуелне литературе у свјетску популарну културу. Како је по “Баш-Челику” и “Биберчету” Војислав Нановић снимио у сарадњи са Лобачевим и Станиславом Винавером филм “Чудотворни мач” и друга занимљива сазнања.

Лобачевљеви стрипови, гледано из данашње перспективе, можда дијеле наивност времена, али су домаћем стрипу оставили у насљедство врхунске цртачке и наративне стандарде. Због тога је Лобачев и назван “оцем српског стрипа”, а једна београдска школа стрипа носи његово име.

Биографија

Ђорђе Лобачев родио се 1909. као Јуриј Павлович Лобачев у Скадру гдје је његов отац био руски конзул. Послије Октобарске револуције, породица долази у Нови Сад, да би након смрти родитеља Лобачев 1922. стигао у Београд. Ту завршава Прву руско-српску гимназију, а потом и историју умјетности на Филозофском факултету. Свој први стрип нацртао је као новински оглас за парфимеријско предузеће “Кашиковић”, да би касније за “Политику” урадио стрип “Крваво наследство”. За вријеме Информбироа протјеран је са породицом у Русију, али почетком 70-их поново почиње сарађивати са домаћим издавачима. Умро је у Санкт Петербургу 2002. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.