Опроштај од доброг духа српског филма

Током каријере стекао је статус доброг духа српског и регионалног филма и културе, као човјек који је кроз своје послове и радове стално повезивао институције културе, бројне умјетнике и публику широм региона и свијета. Иако је током каријере највише писао о филму, био је врсан познавалац музике, позоришта и књижевности, поштован како у домаћим, тако и међународним круговима.

Новинар и публициста Пеца Поповић реагујући на тужну вијест за портал “Нова.рс” рекао је да је Влајчић био градитељ културних критеријума.

- Милан, кад је пошао, однео је последњи културни критеријум у Београду. Не можете да се бавите културом ако нисте моралан човек. А Милан Влајчић је био човек саткан од морала. Знао је када треба да напусти посао ако није могао да га ради морално. То је човек који је сваком импоновао својим образовањем, знањем, својом непоткупљивошћу. Ми више немамо таквих примера, таквих људи - рекао је Поповић.

Он је додао да је у питању особа која није вјеровала у терет година и да је био најрадозналији човјек кога је Београд имао.

- Није било позоришне представе, филма, изложбе, музике о којој није знао. Није постојао сегмент културе који није познавао. Он је све знао. Па ја сам био збланут кад би почео да ми прича о филмовима за које никад пре нисам чуо. Последњи пут кад смо се видели, причали смо о Адел. Последњи компетентан човек на сваку могућу тему у култури - истакао је Поповић.

Влајчић је писао студиозно, посвећено, разумљиво и дословно до посљедњег дана, јер је на дан његове смрти на сајту “Нове.рс” објављен критички приказ књиге Пурише Ђорђевића.

Писац, професор и уредник Михајло Пантић на вијест о смрти Влајчића каже је он скоро пола вијека радио на приближавању умјетности читаоцима.

- Читао сам критике Милана Влајчића скоро 50 година. Био је крајње отворен, радознао и никада није показивао ону дозу патернализма која је уобичајена код нас. Али, осим филма имао је такву ширину, познавајући готово све облике уметности. Успео је да језик критике учини разумљивим и прихватљивим за шире читалачке слојеве. Био је велики популаризатор уметности - казао је Пантић.

Влајчић је био један од оснивача и први предсједник Суда новинске части у Независном удружењу новинара Србије (НУНС), члан Српског књижевног друштва (СКД) и српског ПЕН центра, Међународне асоцијације филмских критичара ФИПРЕСЦИ (Минхен). Такође, био је члан међународних жирија на филмским фестивалима у Кану, Берлину, Венецији, Монтреалу, Бечу, Минхену, Кракову и Монпељеу. Током 70-их и 80-их, у два мандата био је члан НИН-овог жирија. Објавио је велики број предговора, поговора, огледа и књига на тему филма и умјетности.

Биографија

Влајчић је рођен 23. августа 1939. у Београду. Дипломирао је на Катедри за општу књижевност с теоријом књижевности београдског Филолошког факултета. Књижевне критике и огледе објављује од 1960. у часопису “Дело” и другим публикацијама. Уређивао је културне рубрике “Студента” и “Младости”, књижевне листове и часописе “Видици”, “Гледишта” и “Књижевни гласник”. Од 1970. као новинар и уредник дневног листа “Политике” писао је о позоришну, телевизијску и радио-критику, а од 1985-2004. био је стални филмски критичар тог листа. Од 2004. до 2017. године био је је филмски критичар и културни коментатор дневног листа “Блиц”, а током посљедње двије године био је критичар портала и Дневног листа “Нова”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.