Одржано вече посвећено Исидори Секулић

Живот и дјело Исидоре Секулић представила је књижевница из Београда Лаура Барна.

"Ово је дио већег концепта који двадесетак година радим и који укључује и књигу о Исидори Секулић `Моја посљедња главобоља`, као и пројекат `Исидора нас слуша` који у Београду радим као књижевну и културолошку трибину", рекла је Барна, приповједач, прозни писац, романсијер и есејиста која је велики дио стваралаштва посветила Исидори Секулић.

Према њеним ријечима, предавања у Козарској Дубици, Костајници и Новом Граду организована су у вријеме рођендана Исидоре Секулић.

"Истраживачки процес Исидори Секулић траје од 2003. године. То је покушај да се Исидора представи на другачији начин и приближи публици јер нити познатије књижевнице нити мање читане", рекла је Барна.

Борна је коаутор изложбе одржане 2016. године у Београду гдје су први пут од смрти књижевнице изнесени предмети из Легата "Исидора Секулић", а учествовала је и у снимању филма о овој српској књижевници.

"Како је вријеме пролазило у сваком мом роману бар један лик је Исидора Секулић", каже Барна.

Исидора Секулић рођена је 16. фебруара 1877. године.

Школовала се у Новом Саду, Сомбору и Будимпешти. Радила је као наставница у Панчеву у Српској вишој девојачкој школи од 1897. до 1909. године.

Докторирала је 1922. године и била први предсједник Удружења писаца Србије.

Исидора Секулић је као писац, преводилац и тумач књижевних дјела понирала у саму суштину српског народног говора и његовог умјетничког израза, сматрајући говор и језик културном смотром народа.

Важила је за најобразованију и најумнију СрпкињУ свога времена.

Изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1939, а за редовног члана САНУ 14. новембра 1950, као прва жена академик.

Умрла је 5. априла 1958. године у Београду. На Топчидеру јој је подигнут споменик 2015. године. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.