Одржана свечана премијера филма "Јазавац пред судом"

Филмска верзија чувене приповетке Петра Кочића није први пут приказана београдској публици, јер је остварење имало пар специјалних пројекција у мају 2021. у оквиру 49. ФЕСТ-а на сцени Комбанк дворане, а од синоћ је кренула његова биоскопска дистрибуција по Србији.

Петар Кочићм је написао приповетку “Јазавац пред судом” давне 1903. године док је боравио у Бечу као студент, и од тада, скоро 120 година касније, изгледа да се ништа није промјенило у погледу односа окупатора - јачих сила и слабијих представника народа.

Приповетка је касније претворена у кратку драму - једночинку, по којој је снимљен и филм 1988. године, и сада више од три деценије касније, стиже модерна верзија те необичне и снажне сатире.

Школска лектира као екранизација на великом платну може бити замка, мач са две оштрице, посебно у овом случају где нема много ликова нити догађаја, као ни места дешавања.

Ипак је познато дело смештено само у судницу, где се јунак - протагониста приче жали судији да му је извесни јазавац уништио њиву, те га тужи закону, што је преседан у правном систему.

Самим тим је филм реализован у форми камерне драме, више прилагођене за мали, него велики екран.

Опет, тешко је једночинку до краја маштовито разрадити да она на платну изађе из оквира позоришне сцене, мада су аутори и глумци донекле у томе успели.

Сама драма има извесних апсурдности, нарочито у том поступку тужбе против јазавца, и на моменте се наслања на светске авангардне драме апсурда - “Чекајући Годоа” Семјуела Бекета или “Ћелава певачица” Ежена Јонеска, а са присутном мрачном атмосфером, посебно израженом у филму, налик је на култни роман “Процес” Франца Кафке.

Аустралијски сниматељ и директор фотографије Марк Виндон је овим српским филмом успешно дебитовао као режисер, што је необичан избор за први пројекат, нарочито ван матерњег језика.

Све је почело тако што је Виндон био ангажован у својој струци на иностраној крими серији “Инфилтрација” која се снимала у Србији, где је играо и главни глумац из “Јазавца”, Даниел Ковачевић.

Тако су се упознали, зближили, и како Даниел годинама игра у истоименој представи (Позориште Славија) у Београду, будући редитељ из Аустралије је дошао једно вече да га гледа.

Ту је била и глумица Емма Гојковић, такође из те серије “Инфилтрација”, која живи ван земље и сво троје су дошли на идеју да би могли да од тог комада сниме и целовечерњи играни филм.

Та ванвременска прича где у јеку владавине Аустроугарске над Босном, јунак Давид Штрбац тужи јазавца који заузима његово поље кукуруза, све их је инспирисала да на овоме предано раде.

Веома детаљне глумачке припреме су трајале месец дана, да би само снимање било завршено за свега - два дана, што је својеврсни рекорд у историји кинематографије.

Адаптација те приповетке и драме лежи у томе да је лик мушког судије сада мултиплициран и измењен, тако да у филмској верзији су присутне три девојке судије, да би се глумачка екипа проширила и обогатила.

Оне изгледају више као да су дошле из неког акционог филма са темом апокалипсе и футуризма по својим костимима, а редитељ је и хтео да постигне ту лежерност и неконвенционалност код правосудног система окупатора - Аустроугарске.

У питању јесте независни, мали филм, драгуљ који је данас неопходно неговати и подржати, свакако не јури велику гледаност у биоскопима, али је идеалан за путовање по фестивалима по Србији и далеко ван земље, посебно ће то бити лако када је редитељ из Аустралије.

Колико год био занимљво режиран и усликан, са сценографијом у рушевинама аутентичног простора КПГТ, ово је пре свега - глумачки филм, и ови драмски уметници су права вредност новог остварења.

Пре свега апсолутно моћно доминира Даниел Ковачевић у главној улози несрећног сељака Давида Штрпца, који упорно тужи јазавца, иако зна да се животиња не може судити, већ само људском бићу.

Веома је ефектно и шармантно његово поигравање са женским судијама, које су све толико лепе, као да су изашле са насловних страна модних магазина.

Пратећи лик судског писара дочарао је Михаило Лаптошевић, који такође игра у позоришту овај комад заједно са Даниелом, тако да је њима најлакше било да се “пробијају” кроз овај драмски класик.

Режисер дебитант Марк Виндон је радио као сниматељ и директор фотографије на 36 пројеката - кратких и дугих играних остварења, документарних филмова, као и ТВ серија баш током пандемије корона вируса - “Боксерке” (2020), “Одмор” (2020) и “Киша изнад Бејрута” (2021).

Недавно је снимао и филмове “Божићни бал” и “Моја комшиница Мартика” (рађен у Београду).

Такође, био је сниматељ на новом аустралијском филму “Хере Бе Драгонс” који се снимао у Београду, где играју и српски глумци: Марија Бергам, Ана Софреновић, Зоран Пајић, Светислав Буле Гонцић, Јелена Ступљанин, Слободан Бештић, Хана Бештић, Игор Филиповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.